ХАРИ ВАРЕШАНОВИЋ пред концерт групе „ХАРИ МАТА ХАРИ” 17. октобра на СПЕНС-у: Један ЦВЕТ из БАШТЕ ОСАМДЕСЕТИХ
Хари Варешановић ће са групом Хари Мата Хари наступити 17. октобра 2026. године у Великој дворани СПЕНС-а, у оквиру турнеје „Хари 40”, којом обележава четири деценије каријере.
Новосадској публици враћа се на добро познато место, на којем је већ приређивао велике и емотивне концерте. Један од њих био је и наступ 14. фебруара 2017. године, када се у дворани окупило око 3.000 људи.
Пред нови сусрет са Новосађанима, Хари говори о публици која га прати деценијама, младима који данас певају његове старе хитове, песмама које су надживеле време и репертоару у који је тешко сместити све оно што је настало током 40 година каријере.
На СПЕНС-у сте већ имали велике и емотивне концерте. Шта вам је остало у сећању са претходних наступа у Новом Саду?
– У Новом Саду је увек било много људи и посебне енергије. Моје песме публику подсећају на нека лепа времена и мислим да управо зато постоји та јака емоција. Људи и даље воле музику осамдесетих, а ја сам, како волим да кажем, један цвет из те баште који још воле да миришу. Кад вас публика воли и зна ваше песме, све је много лакше. Тада је најважније само да се сретнемо.
Концерт носи назив „Кад дође октобар”, по једној од ваших најпознатијих песама. Зашто је баш та песма постала својеврсни симбол овог наступа?
– Концерт је 17. октобра, па се назив „Кад дође октобар” некако природно наметнуо. То је и једна од мојих најпознатијих и најдражих песама. Сама турнеја, којом обележавамо 40 година каријере, носи назив „Хари 40”.
Песме попут „Страх ме да те волим”, „Прстен и златни ланац”, „Баш ти лијепо стоје сузе” и „Лејла” певају данас и генерације које нису биле рођене када су настале. Чему приписујете њихову дуговечност?
– Мислим да се та музика једноставно преносила из куће. Родитељи су је слушали, деца су је чула и заволела. Без обзира на то колико је музика у међувремену ишла напред и мењала се, те песме су пронашле пут и до млађих генерација. Данас на мојим концертима није само моја генерација, већ има много људи од 25 година па навише. Музика се преноси, емитују је и радио-станице које негују звук осамдесетих, а публика на крају сама бира оно што јој се допада.
Када данас правите репертоар за концерт, колико је тешко изабрати песме из каријере дуге 40 година? Постоји ли нека коју публика једноставно не дозвољава да изоставите?
– Имам око 16 албума и толико песама да би се од њих могло направити неколико концерата. Зато бирамо оне најуспешније, оно што публика највише воли и очекује да чује. Ипак, увек остане нешто што бих волео да уврстим, а нема довољно времена. Има песама за које једноставно не знам где бих их „угурао”. Али, хвала Богу, лепо је имати тај проблем и много добрих песама између којих треба бирати.
Певао још пре поласка у школу
Хари Варешановић одрастао је у сарајевском насељу Вратник, у породици у којој је музика била део свакодневице. Његов деда Мехмед Ага Варешановић био је познати певач севдалинки и свирао је виолину, а Хари је касније говорио да је управо од њега наследио љубав према музици. Певао је још као дечак, а први јавни наступ имао је пре него што је кренуо у школу, у Дому културе на Вратнику. Већ са шест година почео је да свира гитару, а неколико година касније певао је у групи „Оми”, потом и у саставу „Седам шума”. Као средњошколац снимио је и прву песму „Зашто да не узмем њу”, а касније се потпуно посветио музичкој каријери.
Да ли вас више радује када у публици видите људе који вас прате деценијама или када приметите веома младе који знају ваше песме од прве до последње речи?
– Драго ми је и једно и друго, али можда ми је ипак посебно када видим млађе људе који знају те песме. Лепо је када схватите да их воле генерације које нису ни биле рођене у време када су настајале.
Шта Новосађани 17. октобра могу да очекују на СПЕНС-у – пре свега велики музички времеплов и носталгију или ћете их изненадити и нечим што од Харија Мата Харија до сада нису видели?
– Репертоар ће чинити наше најлепше и најпознатије песме, али ће неке од њих добити ново рухо. Биће другачије и богатије аранжиране, па ће и атмосфера бити нешто другачија. Дакле, песме које публика воли и познаје, али представљене на мало нов начин.
Н. Мирковић
„Лејла” за историју
Хари Варешановић музичку каријеру гради још од седамдесетих година, а групу Хари Мата Хари основао је средином осамдесетих. Током деценија иза њега су остали бројни албуми и песме које су постале незаобилазан део регионалне поп сцене – од „Страх ме да те волим”, „Прстен и златни ланац” и „Кад дође октобар”, до „Баш ти лијепо стоје сузе”.
Један од највећих међународних успеха остварио је 2006. године, када је са песмом „Лејла” представљао Босну и Херцеговину на „Песми Евровизије” у Атини. Хари Мата Хари тада је освојио треће место са 229 бодова, што је и даље најбољи пласман Босне и Херцеговине у историји овог такмичења.
