(FOTO) OSOKOLILI NAS ČESI INSPIRISANI SRPSKIM PESMAMA Tabakovićev arhitektonski biser naspram Dunavskog parka još neguje TRADICIJU NEKOG DRUGOG NOVOG SADA

Zgradu ili makar njen frontalni deo, mnogi najpre prepoznaju kao dom Pozorišta mladih; dok se oni stariji, koji su odrastali u poslednjim decenijama Titove Jugoslavije, još sećaju sportskog društva "Partizan", u kojem smo kao klinci mnogi, makar i samo fakultativno ili terapijski, činili prve gimnastičarske korake. Ipak, ova zgrada je mnogo više od teatra i obične sale za fizičko, to je i dan danas na prvom mestu ponovo Sokolski dom, nemi svedok uspona, pa potonje tragedije, ali i nepokolebljivog duha Novog Sada.

Pa krenimo redom kroz minule decenije ovog zdanja, koje je spojilo češki sistem vežbanja, srpsku epsku poeziju i vrhunsku modernu arhitekturu…

Od srpskih pesama do češkog "Sokola"

Možda niste znali, ali čitava priča počinje u Češkoj 1862. godine. Osnivač tamošnjeg inovativnog gimnastičkog sistema dr Miroslav Tirš nazvao je svoju organizaciju "Soko", našavši inspiraciju za ime ni manje ni više nego u srpskim narodnim pesmama. U našim stihovima, soko je oduvek bio simbol hrabrosti i slobode, a Tirš je želeo da baš te osobine, kroz vežbu i disciplinu, usadi u mlade generacije.

Nije trebalo dugo pa da se pelcer ideja sokolstva primi i u zemlji koja je čitavu priču inspirisala. Novosadski "Sokoli" osnovani su 1905. godine, a tridesetih godina prošlog veka sazrela je ideja o domu koji će biti njihov hram zdravlja i kulture.

Tabakovićevo remek-delo: Evropa u srcu Novog Sada

Tako je između 1934. i 1936. godine, zahvaljujući uglednim darodavcima, a pre svega gradu Novom Sadu i Banskoj upravi, nikao Sokolski dom - monumentalni objekat sa glavnom fasadom dugom čak 100 metara naspram Dunavskog parka. Budući nezaobilazan spomenik kulture već od samo starta, budući da projekat potpisuje jedan od dva velikana srpske moderne, čuveni arhitekta Đorđe Tabaković.

Objekat izdužene osnove je flankiran dvama poprečno postavljnim krilima, odnosno aneksima, pri čemu je centralni deo visok 18,5 m u odnosu na ulični pločnik, a pomenuti aneksi su 5 m niži. Fasada je bez ikakve ornamentike, što je u to vreme predstavljalo veliku novinu u graditeljstvu na našim prostorima, ali je stilski bilo blisko onome što se uveliko radilo u Evropi. Primarno izvedena u armirano-betonskoj konstrukciji, zgrada je zidana opekom i sa velikim zastakljenim površinama, postavljenim u obliku vertikalnih traka na bočnim delovima građevine.

I dok spoljašnost od crvene, neomalterisane cigle odiše strogošću i modernizmom, unutrašnjost zdanja krije pravu umetničku igru upečatljivih detalja, trajnih materijala i dobro iskorišćenog prostora koji jednako pleni i lepotom i funkcionalnošću istovremeno. U zgradu se ulazi preko prostranog, otvorenog stepeništa, s posebno dizajniranom drvenarijom ulaznih vrata, do velikog centralnog hola. Sledeći put kada uđete u hol Pozorišta mladih, obavezno malo pažljivije pogledajte u pod. Crno-beli mermer postavljen je tako da podseća na kasne radove slavnog slikara Pita Mondrijana, simulirajući “dinamičko kretanje u uravnoteženju”. Takođe, hol je odlično osvetljen prirodnim svetlom zbog vešte postavke velikih zastakljenih površina ka spoljašnosti. U holu se nekada nalazila i bista kralja Petra I Karađorđevića, postavljena nakon njegovog ubistva u Marseju 1934. godine, ali je tokom rata odatle uklonjena; nakon čega joj se gubi svaki trag. Mada je danas ulazni hol doživeo promene, zamišljena struktura nije izgubila mnogo od prvobitne. Čak i bez suvišnih ukrasa, Tabaković je uspeo da stvori prostor koji je i danas lekcija iz arhitekture; lekcija koju mnogi savremeni projektanti dosadno jednoličnih zgrada današnjice nisu uspeli da utuve sebi u glavu.

Heroj koji je postao žrtva Dunava

Istorija ove zgrade neraskidivo je vezana za ime dr Ignjata Pavlasa, po kojem danas nosi ime ulica u kojoj se nalazi. Pavlas je bio motor koji je pokretao Sokolsko društvo između dva svetska rata i upravo je on, 27. marta 1941. godine sa balkona Dunavske banovine govorio pred 15.000 ljudi, predvodeći dosledno svoje sokole, koji su među prvima iašlii na ulice u znak protesta zbog potpisivanja Trojnog pakta sa Nacističkom Nemačkom.

Nažalost, sudbina ovog čoveka bila je tragična kao i sudbina samog doma tokom okupacije. Tokom zloglasne Racije 1942. godine, dr Pavlas je sa svojim sokolima i veslačima streljan na obali Dunava i bačen pod led. Nakon aprilskog sloma, Sokolski dom je prešao u ruke okupatora i postao dom Leventaša.

Partizanovo igralište i izložba na otvorenom

Nakon 1945. godine, Sokole je zamenio "Partizan". Iako se ime promenilo, gimnastika je ostala. Čuveni tereni iza zgrade, koje generacije Novosađana znaju kao "Partizanovo igralište", i dalje su centar sportskog života.

Nakon Drugog svetskog rata, formirano je Prvo Gimnastičko društvo – Novi Sad negujući tekovinu da gimnastika ima jedno od vodećih mesta u programu mladog, socijalističkog društva. S tim na umu, novoformiranom društvu je 1951. godine predat na korišćenje Sokolski dom. Nakon što je Gimnastički savez Jugoslavije promenio ime u „Partizan“, 1952. godine i društvo menja ime i postaje Društvo za telesno vaspitanje Partizan I. Upravo zato su otvoreni sportski tereni koji se nalaze iza zgradnje Sokolskog doma Novosađanima I dan danas poznatiji pod nazivom – Partizanovo igralište.

Ako danas prošetate pored ograde igrališta, dočekaće vas mala izložba na otvorenom, odnosno, paneli sa fotografijama i zapisima koji pričaju priču o stogodišnjoj istoriji društva koje je preživelo tri države i jedan svetski rat; ali je ostalo verno Tiršovim principima.

Od 11 slovenačkih marioneta do dve scene

Mnogi verovatno ne znaju da je Pozorište mladih, koje danas ovde stanuje, zapravo prvo lutkarsko pozorište u Vojvodini, odnosno, zaspravo i u čitavoj Srbiji. Osnovano je još 1932. godine, a prva predstava "Kraljević iz podzemlja" izvedena je sa svega 11 lutaka-marioneta donetih iz Ljubljane.

Svoju pravu dvoranu pozorište je dobilo 1936. upravo u okviru Sokolskog doma. Preživelo je rat, krađu kostima i lutaka, više promena naziva, da bi 1968. napokon dobilo ime koje i danas nosi – Pozorište mladih, a od 1991. Godine osim lutkarske otvorilo i uspešnu Dramsku scenu. Danas je to mesto gde deca doživljavaju prvu pozorišnu magiju, a odrasli uživaju u ozbiljnim dramskim komadima izuzetno nadahnute glumačke trupe koja, bez puno pompe i velike podrške vlasti, uvek iznova oduševljava uspešnim pozorišnim postavkama.

Epilog...

Na izbornoj Skupštini, održanoj 10. marta 1992. godine, vraćen je predratni naziv Sokolsko društvo "Vojvodina" Novi Sad, potom i natpis “Kralju ujedinitelju” na pročelju fasade, a 2017. im je odlukom suda napokon vraćeno i vlasništvo nad zgradom u kojoj su, birokratkim igrankama, prethodno primorani da nekoliko godina provedu kao podstanari pod zakupom. Eto, tek da imate o čemu da razmišljate kada vas put opet navede pored Sokolskog doma, Partizana, Pozorišta mladih… a možda čak i ponovo poželite i da zavirite unutra, na uzbuljljivu turu kroz istoriju ovog grada...

Projekat “Dvorci i velelepna zdanja Vojvodine – raskošni čuvari istorije“ realizuje Dnevnik Vojvodina press doo, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi u podržanom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.