(ФОТО) ОСОКОЛИЛИ НАС ЧЕСИ ИНСПИРИСАНИ СРПСКИМ ПЕСМАМА Табаковићев архитектонски бисер наспрам Дунавског парка још негује ТРАДИЦИЈУ НЕКОГ ДРУГОГ НОВОГ САДА

Зграду или макар њен фронтални део, многи најпре препознају као дом Позоришта младих; док се они старији, који су одрастали у последњим деценијама Титове Југославије, још сећају спортског друштва "Партизан", у којем смо као клинци многи, макар и само факултативно или терапијски, чинили прве гимнастичарске кораке. Ипак, ова зграда је много више од театра и обичне сале за физичко, то је и дан данас на првом месту поново Соколски дом, неми сведок успона, па потоње трагедије, али и непоколебљивог духа Новог Сада.

Па кренимо редом кроз минуле деценије овог здања, које је спојило чешки систем вежбања, српску епску поезију и врхунску модерну архитектуру…

Од српских песама до чешког "Сокола"

Можда нисте знали, али читава прича почиње у Чешкој 1862. године. Оснивач тамошњег иновативног гимнастичког система др Мирослав Тирш назвао је своју организацију "Соко", нашавши инспирацију за име ни мање ни више него у српским народним песмама. У нашим стиховима, соко је одувек био симбол храбрости и слободе, а Тирш је желео да баш те особине, кроз вежбу и дисциплину, усади у младе генерације.

Није требало дуго па да се пелцер идеја соколства прими и у земљи која је читаву причу инспирисала. Новосадски "Соколи" основани су 1905. године, а тридесетих година прошлог века сазрела је идеја о дому који ће бити њихов храм здравља и културе.

Табаковићево ремек-дело: Европа у срцу Новог Сада

Тако је између 1934. и 1936. године, захваљујући угледним дародавцима, а пре свега граду Новом Саду и Банској управи, никао Соколски дом - монументални објекат са главном фасадом дугом чак 100 метара наспрам Дунавског парка. Будући незаобилазан споменик културе већ од само старта, будући да пројекат потписује један од два великана српске модерне, чувени архитекта Ђорђе Табаковић.

Објекат издужене основе је фланкиран двама попречно постављним крилима, односно анексима, при чему је централни део висок 18,5 m у односу на улични плочник, а поменути анекси су 5 m нижи. Фасада је без икакве орнаментике, што је у то време представљало велику новину у градитељству на нашим просторима, али је стилски било блиско ономе што се увелико радило у Европи. Примарно изведена у армирано-бетонској конструкцији, зграда је зидана опеком и са великим застакљеним површинама, постављеним у облику вертикалних трака на бочним деловима грађевине.

И док спољашност од црвене, неомалтерисане цигле одише строгошћу и модернизмом, унутрашњост здања крије праву уметничку игру упечатљивих детаља, трајних материјала и добро искоришћеног простора који једнако плени и лепотом и функционалношћу истовремено. У зграду се улази преко пространог, отвореног степеништа, с посебно дизајнираном дрвенаријом улазних врата, до великог централног хола. Следећи пут када уђете у хол Позоришта младих, обавезно мало пажљивије погледајте у под. Црно-бели мермер постављен је тако да подсећа на касне радове славног сликара Пита Мондријана, симулирајући “динамичко кретање у уравнотежењу”. Такође, хол је одлично осветљен природним светлом због веште поставке великих застакљених површина ка спољашности. У холу се некада налазила и биста краља Петра I Карађорђевића, постављена након његовог убиства у Марсеју 1934. године, али је током рата одатле уклоњена; након чега јој се губи сваки траг. Мада је данас улазни хол доживео промене, замишљена структура није изгубила много од првобитне. Чак и без сувишних украса, Табаковић је успео да створи простор који је и данас лекција из архитектуре; лекција коју многи савремени пројектанти досадно једноличних зграда данашњице нису успели да утуве себи у главу.

Херој који је постао жртва Дунава

Историја ове зграде нераскидиво је везана за име др Игњата Павласа, по којем данас носи име улица у којој се налази. Павлас је био мотор који је покретао Соколско друштво између два светска рата и управо је он, 27. марта 1941. године са балкона Дунавске бановине говорио пред 15.000 људи, предводећи доследно своје соколе, који су међу првима иашлии на улице у знак протеста због потписивања Тројног пакта са Нацистичком Немачком.

Нажалост, судбина овог човека била је трагична као и судбина самог дома током окупације. Током злогласне Рације 1942. године, др Павлас је са својим соколима и веслачима стрељан на обали Дунава и бачен под лед. Након априлског слома, Соколски дом је прешао у руке окупатора и постао дом Левенташа.

Партизаново игралиште и изложба на отвореном

Након 1945. године, Соколе је заменио "Партизан". Иако се име променило, гимнастика је остала. Чувени терени иза зграде, које генерације Новосађана знају као "Партизаново игралиште", и даље су центар спортског живота.

Након Другог светског рата, формирано је Прво Гимнастичко друштво – Нови Сад негујући тековину да гимнастика има једно од водећих места у програму младог, социјалистичког друштва. С тим на уму, новоформираном друштву је 1951. године предат на коришћење Соколски дом. Након што је Гимнастички савез Југославије променио име у „Партизан“, 1952. године и друштво мења име и постаје Друштво за телесно васпитање Партизан И. Управо зато су отворени спортски терени који се налазе иза зградње Соколског дома Новосађанима И дан данас познатији под називом – Партизаново игралиште.

Ако данас прошетате поред ограде игралишта, дочекаће вас мала изложба на отвореном, односно, панели са фотографијама и записима који причају причу о стогодишњој историји друштва које је преживело три државе и један светски рат; али је остало верно Тиршовим принципима.

Од 11 словеначких марионета до две сцене

Многи вероватно не знају да је Позориште младих, које данас овде станује, заправо прво луткарско позориште у Војводини, односно, засправо и у читавој Србији. Основано је још 1932. године, а прва представа "Краљевић из подземља" изведена је са свега 11 лутака-марионета донетих из Љубљане.

Своју праву дворану позориште је добило 1936. управо у оквиру Соколског дома. Преживело је рат, крађу костима и лутака, више промена назива, да би 1968. напокон добило име које и данас носи – Позориште младих, а од 1991. Године осим луткарске отворило и успешну Драмску сцену. Данас је то место где деца доживљавају прву позоришну магију, а одрасли уживају у озбиљним драмским комадима изузетно надахнуте глумачке трупе која, без пуно помпе и велике подршке власти, увек изнова одушевљава успешним позоришним поставкама.

Епилог...

На изборној Скупштини, одржаној 10. марта 1992. године, враћен је предратни назив Соколско друштво "Војводина" Нови Сад, потом и натпис “Краљу ујединитељу” на прочељу фасаде, а 2017. им је одлуком суда напокон враћено и власништво над зградом у којој су, бирократким игранкама, претходно приморани да неколико година проведу као подстанари под закупом. Ето, тек да имате о чему да размишљате када вас пут опет наведе поред Соколског дома, Партизана, Позоришта младих… а можда чак и поново пожелите и да завирите унутра, на узбуљљиву туру кроз историју овог града...

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.