Knjige u govornici – čin sećanja

Svake godine on odabere neku od telefonskih govornica širom grada i tamo ostavi određeni broj knjiga, što iz lične biblioteke, što knjige koje mu, znajući za tradicionalnu akciju, donose različiti ljudi, te ni juče, uprkos svemu što se dešava, akcija nije izostala. Knjige su ovog puta našle mesto u telefonskoj govornici na uglu Bulevara oslobođenja i Bulevara kralja Petra Prvog.

– Podsećam na ovaj dan da bi ljudi više cenili pisane i pismene tragove – objašnjava Šušnjević. – Tada su danima gorele knjige od neprocenjive vrednosti, koje mi nismo pročitali. Srbi ne znaju šta je nestalo. Veoma nas je to unazadilo, a mi nemamo ni predstavu o tome. Možda smo mogli naučiti još neke lekcije, a one su otišle u dim... Želim da knjiga bude dostupnija. Podsećam ljude na to da se uzmu u pamet, uz citat Dositeja Obradovića: „Knjige, braćo, knjige, a ne zvona i praporci.“

U svakoj knjizi našao se i tekst da bi ljudi saznali za Šušnjevićev motiv, pri čemu podseća i na reči organizatora bombardovanja Aleksandra fon Lera: „Važno je bilo da u prvom naletu pogodimo biblioteku jer je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet naroda.“

„Poslužite se knjigom i neka taj čin bude dokaz da se sećamo. Neka ove knjige, koje su mi poklonili prijatelji, budu u rukama onih koji žele da otkriju kako su knjige kao raskrsnice. Kroz knjigu „prođemo“, neka nas pomeri malo u levo, a neke nas potpuno pomere i promene nam život. Želim Vam svako i stalno dobro”, i ove godine poručuje foto-reporter „Dnevnika” i knjigoljubac Slobodan Šušnjević.

B. Pavković