Сваке године он одабере неку од телефонских говорница широм града и тамо остави одређени број књига, што из личне библиотеке, што књиге које му, знајући за традиционалну акцију, доносе различити људи, те ни јуче, упркос свему што се дешава, акција није изостала. Књиге су овог пута нашле место у телефонској говорници на углу Булевара ослобођења и Булевара краља Петра Првог.
– Подсећам на овај дан да би људи више ценили писане и писмене трагове – објашњава Шушњевић. – Тада су данима гореле књиге од непроцењиве вредности, које ми нисмо прочитали. Срби не знају шта је нестало. Веома нас је то уназадило, а ми немамо ни представу о томе. Можда смо могли научити још неке лекције, а оне су отишле у дим... Желим да књига буде доступнија. Подсећам људе на то да се узму у памет, уз цитат Доситеја Обрадовића: „Књиге, браћо, књиге, а не звона и прапорци.“
У свакој књизи нашао се и текст да би људи сазнали за Шушњевићев мотив, при чему подсећа и на речи организатора бомбардовања Александра фон Лера: „Важно је било да у првом налету погодимо библиотеку јер је у тој установи сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет народа.“
„Послужите се књигом и нека тај чин буде доказ да се сећамо. Нека ове књиге, које су ми поклонили пријатељи, буду у рукама оних који желе да открију како су књиге као раскрснице. Кроз књигу „прођемо“, нека нас помери мало у лево, а неке нас потпуно помере и промене нам живот. Желим Вам свако и стално добро”, и ове године поручује фото-репортер „Дневника” и књигољубац Слободан Шушњевић.
Б. Павковић
