NOVOSAĐANKA DOŽIVELA ŠOK U VOŽNJI KOD GRADSKOG GROBLJA Njena reakcija je izazvala lavinu komentara

Živimo u vremenu kada je izuzetno važno da sve bude brzo i odmah. Niko nema strpljenja za druge, posebno u saobraćaju. Međutim, dok mi mislimo da će se svet raspasti ako nismo krenuli odmah čim se „upalilo“ zeleno svetlo na semaforu, neki od tih ljudi kojima trubimo bore se sa najdubljima tugom i ranama koje nikad ne prolaze, piše Kurir.

Naime, Novosađanka Vanja, koja je nedavno izgubila supruga, zamolila je ljude koji voze pored gradskog groblja da imaju malo više strpljenja i empatije u vožnji, jer ne znaju ko je u drugom vozilu i zašto baš tuda vozi.

- Drage moje Novosađanke, Novosađani i svi ostali, skupila sam snage da podelim sa vama današnju situaciju, pre svega da biste imali empatije nedeljom kada vozite ulicom pored gradskog groblja - započela je ona svoju ispovest na Fejsbuk grupi „Novosađanke“.

Nikada ne znate ko je u autu ispred ili iza vas, kaže ona. Ne znate ko je i kada koga izgubio.

- Ne znate da ta osoba ne zna ni koji je dan ni koliko je sati, a vi joj svirate uporno i idete za njom i govorite da nije gledala znak! Zapitajte se malo gde ste, imajte malo empatije, vi idete kući, a neko na parcelu broj 8, broj 9 itd... Neko tu obilazi dete, neko supruga, neko oca. Nije glavni put. Samo par sekundi tolerancije za nekog ko živi - a ne živi, ko diše - a ne diše. Gde žurite, vi ćete stići - napisala je ona dodajući:

- Ja sam se danas našla u takvoj situaciji. Četiri nedelje kako sam sahranila relativno mladog supruga. Preko noći... Jeste, svirao je. Izašla sam iz auta, ako se prepozna slobodno mogu da mu kažem: „Trunke ljudskosti nemaš“. Jeste, ja sam izašla iz auta, ja se u svom stanju nikog ne bojim. „Čemu?!“, pitam se. Nije bio ugrožen, par sekundi je trebalo da sačeka. Gde žuri?! Par sekundi empatije za ljude koji nikada više neće videti svoje najbliže - navela je Vanja, podsećajući da treba svi da živimo svaki dan kao da je poslednji, jer nikada ne znamo koji nam je poslednji.

U moru svakodnevnih gužvi, nervoze i sirena koje odzvanjaju ulicama, njena poruka oglasila se tiše, ali jače od svih. Tiše - jer je došla iz bola. Jače - jer je došla iz srca.

Kako prenosi Kurir, neki ljudi su u komentarima priznali da su i sami plakali za voljenima na tom putu, da su vozili kroz suze, da im je svaka sirena bila rana. Neki su rekli da im je ova objava otvorila oči, da će sledeći put stati, sačekati, pustiti.

Međutim, bilo je i onih koji su drugačije mislili.

- Sve razumem, ali osoba iza koja svira ne zna šta je vas zadesilo... I meni se desilo da sam svirnula i da mi je čovek izleteo iz auta. Nimalo prijatna situacija. Ne znam čemu to... Kad bi svako izletao iz auta na svaki mig i sviranje - pokolj bi zavladao. Svako ima neku muku, a vama što pre da vasa prođe ili se umanji - napisala je Jelena dok je jedna Aleksandra dodala:

- Ne piše vama na autu iz kog ste razloga u toj ulici i da li ste u žalosti. To niko u drugom autu niti zna niti treba da nagađa. U stanju teškog rastrojstva, emotivnih brodoloma i tuge i šoka ne treba upravljati motornim vozilom. Ni refleksi, ni koncentracija nisu u takvom stanju oštri za vožnju.

Srećom, većina ljudi je Vanji pružila podršku.

- Taj deo puta vozim u suzama. Suze ne mogu da sačekaju da se parkiram i dođem do polja 6... Desilo mi se da mi sviraju, jer nisam u sekundi skrenula, ali se ne trzam više... Ne mogu da vam pomognem, ali vas u potpunosti razumem - napisala je Dušica.

- Ljudi su, nažalost, postali jako bezosećajni. Hvala vam na postu, možda se neko i zamisli i odluči da bude bolji, strpljiviji... Iskreno saučešće vama i vašoj porodici - dodala je jedna Silvia, podsetivši nas da je u svetu punom buke, empatičnost postala tiha revolucija, a Vanjina priča podsetnik da ponekad nije važno stići, već razumeti.