POŽAR UNIŠTIO PORODIČNI DOM PRED NOVU GODINU Porodica Segedi bez krova, bez penzije, ali ne i bez podrške ZAHVALJUJUĆI DOBRIM LJUDIMA, NAZIRE SE NOVI KROV

Bezmalo mesec dana nakon nesreće, porodica Segedi, koju osim bračnog para Joške i Dušanke, čine i njihova kći sa četvoro dece, na dobrom su putu, zahvaljujući pomoći tamošnje mesne zajednice, komšija i drugih žitelja Kovilja i susednih sela, da dobiju nov krov i osposobe kuću za život. 

– Veče uoči dočeka Nove godine ništa mi nije ukazivalo na takav razvoj događaja, čak ni nestanak TV signala, sve dok mi starija, petogodišnja unuka, nije skrenula pažnju na nekakvu lupu koju je čula sa tavana – priseća se Segedi te večeri. – Tada sam i ja čuo buku i ne sluteći da to može biti požar, izašao sam napolje ne bih li proverio o čemu se radi i ugledao krov u plamenu. Vratio sam se po obe unuke u kuću, a utom su i dva starija unuka stigla, skupio se komšiluk i pozvali su vatrogasce. Zahvaljujući prisebnosti komšije koji je vatrogasac, odmah je isključena struja, a njegove kolege iz Vatrogasno-spasilačkih jedinica iz Budisave, Kovilja i Novog Sada, koje su ubrzo stigle, uhvatile su se u koštac sa vatrom i ugasile je. Supruga, koja radi u JKP „Čistoća” bila je na poslu, kao i kćerka. 

Joška i Dušanka sa dvojicom unuka smestili su se u njihovu staru, neuslovnu kuću u istoj ulici, koja nije doskora imala ni struju ni vodu, dok im je kćerka sa devojčicama još uvek kod rođaka. 

– Komšije i poznanici su nam odmah pritekli u pomoć, dajući novac koliko ko može, ćebad, jorgane i slično jer je sve u kući bilo nakvašeno vodom prilikom intervencije. Dirnuo me je postupak čoveka iz Budisave, čije ime nisam zapamtio, koji je odmah dao 200 evra našoj kćerki, a sutradan sa sinovima došao i doneo najlon da zaštitimo kuću od padavina, poučen istim iskustvom koje je on doživeo godinu ranije. Predsednik naše mesne zajednice je došao i obećao svaku pomoć, a naročito u građevinskom materijalu, koji je ubrzo počeo da pristiže. Ostalo je da, koliko danas, stigne još nešto od materijala i mi, praktično, imamo sve za obnovu krova – kaže Joška Segedi i dodaje da u dogovoru sa majstorom koji se prihvatio da rekonstruiše krov, čeka povoljnije vremenske uslove kako bi krenuli u posao.

Pribojava se samo da li će uspeti da okupi ekipu koja će pomoći njemu i majstoru da obezbede ploču i podignu novi krov. 

Joška je doskora bio radnik jednog od novosadskih javnih preduzeća – JKP „Parking servis”. Pred kraj godine podneo je zahtev za penzionisanje sa 44 godina radnog staža. Još nije dobio prvu penziju, a supruga je sada u procesu podnošenja zahteva za odlazak u penziju. Od sindikalne organizacije „Parking servisa” dobio je novčanu pomoć, a kako kaže, obavestili su ga da će i zaposleni odvojiti procenat od zarade da mu pomognu. 

Uprkos nezavidnoj situaciji u kojoj su se našli, Joška i Dušanka se ne žale, nego gotovo uglas govore da je bitno da su svi prošli bez povreda iz nove nesreće koja ih je zadesila. Prošle godine, 30. aprila, im je umrla unuka i Joška kaže da, nažalost, nju ne mogu da vrate, ali krov hoće.