ПОЖАР УНИШТИО ПОРОДИЧНИ ДОМ ПРЕД НОВУ ГОДИНУ Породица Сегеди без крова, без пензије, али не и без подршке ЗАХВАЉУЈУЋИ ДОБРИМ ЉУДИМА, НАЗИРЕ СЕ НОВИ КРОВ

Безмало месец дана након несреће, породица Сегеди, коју осим брачног пара Јошке и Душанке, чине и њихова кћи са четворо деце, на добром су путу, захваљујући помоћи тамошње месне заједнице, комшија и других житеља Ковиља и суседних села, да добију нов кров и оспособе кућу за живот. 

– Вече уочи дочека Нове године ништа ми није указивало на такав развој догађаја, чак ни нестанак ТВ сигнала, све док ми старија, петогодишња унука, није скренула пажњу на некакву лупу коју је чула са тавана – присећа се Сегеди те вечери. – Тада сам и ја чуо буку и не слутећи да то може бити пожар, изашао сам напоље не бих ли проверио о чему се ради и угледао кров у пламену. Вратио сам се по обе унуке у кућу, а утом су и два старија унука стигла, скупио се комшилук и позвали су ватрогасце. Захваљујући присебности комшије који је ватрогасац, одмах је искључена струја, а његове колеге из Ватрогасно-спасилачких јединица из Будисаве, Ковиља и Новог Сада, које су убрзо стигле, ухватиле су се у коштац са ватром и угасиле је. Супруга, која ради у ЈКП „Чистоћа” била је на послу, као и кћерка. 

Јошка и Душанка са двојицом унука сместили су се у њихову стару, неусловну кућу у истој улици, која није доскора имала ни струју ни воду, док им је кћерка са девојчицама још увек код рођака. 

– Комшије и познаници су нам одмах притекли у помоћ, дајући новац колико ко може, ћебад, јоргане и слично јер је све у кући било наквашено водом приликом интервенције. Дирнуо ме је поступак човека из Будисаве, чије име нисам запамтио, који је одмах дао 200 евра нашој кћерки, а сутрадан са синовима дошао и донео најлон да заштитимо кућу од падавина, поучен истим искуством које је он доживео годину раније. Председник наше месне заједнице је дошао и обећао сваку помоћ, а нарочито у грађевинском материјалу, који је убрзо почео да пристиже. Остало је да, колико данас, стигне још нешто од материјала и ми, практично, имамо све за обнову крова – каже Јошка Сегеди и додаје да у договору са мајстором који се прихватио да реконструише кров, чека повољније временске услове како би кренули у посао.

Прибојава се само да ли ће успети да окупи екипу која ће помоћи њему и мајстору да обезбеде плочу и подигну нови кров. 

Јошка је доскора био радник једног од новосадских јавних предузећа – ЈКП „Паркинг сервис”. Пред крај године поднео је захтев за пензионисање са 44 година радног стажа. Још није добио прву пензију, а супруга је сада у процесу подношења захтева за одлазак у пензију. Од синдикалне организације „Паркинг сервиса” добио је новчану помоћ, а како каже, обавестили су га да ће и запослени одвојити проценат од зараде да му помогну. 

Упркос незавидној ситуацији у којој су се нашли, Јошка и Душанка се не жале, него готово углас говоре да је битно да су сви прошли без повреда из нове несреће која их је задесила. Прошле године, 30. априла, им је умрла унука и Јошка каже да, нажалост, њу не могу да врате, али кров хоће.