Pretvaranje napuštenih objekata u kulturne stanice

 Prvobitno je trebalo da Novi Sad uđe u trku za tu presižnu titulu 2020, ali su Evropski parlament i Savet Evropske unije ove godine odlučili da gradovi izvan Evropske unije mogu da se kandiduju za tu titulu od 2021. godine, tako da je kandidatura Novog Sada automatski pomerena na tu godinu. Ovih dana ozvaničen je i početak kandidature. O svemu tome u intervjuu za “Dnevnik” govori predsednik Organizacionog odbora za pripremu prijave grada Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture 2021 dr Andrej Fajgelj.

Na nedavno održanoj završnoj konferenciji Organizacionog odbora za realizaciju inicijative da se Novi Sad kandiduje za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine izjavili ste da ste ubeđeni kako će prijava Novog Sada biti pobednička. Na čemu se temelji ta Vaša tvrdnja? 



Ako uporedimo naš rad sa zidanjem kuće, mi smo izgradili temelje, a to znači da je završen najvažniji, strateški deo posla. Potrebno je samo da nastavimo tim putem da bismo sledeće godine, u roku, podneli prijavu koja će odgovoriti i na kriterijume Evropske unije i na potrebe Novog Sada. Treba naglasiti da će pobedu odneti najbolja prijava, to je ono što će biti presudno. Novi Sad se, po dosadašnjem radu već ističe kao najozbiljniji kandidat u kategoriji gradova kandidata ili potencijalnih kandidata Evropske unije, koja je prvi put predviđena baš 2021. godine.



Priprema kandidature traje od 2011. godine. U kojoj je ona fazi i šta još predstoji na tom putu? Šta je to što je u proteklom jednogodišnjem periodu na tom planu urađeno?



– U utorak, u sedmici za nama, Evropska komisija je objavila dugo očekivani poziv i sada znamo da je rok za slanje prijave 23. oktobar 2015. godine. Postupak kandidature je time i zvanično otpočeo, a Novi Sad je ušao u najznačajniju, završnu fazu projekta. U njoj će biti potrebno da se čitav grad u što većoj meri uključi u postupak kandidature, da ostale gradske uprave podrže Upravu za kulturu, da se uključe privreda i mediji, Pokrajina i Republika, jer se zaista radi o projektu od izuzetnog značaja i opšteg interesa. Ove godine je izrađen nacrt prijave „Novi Sad 2021“, strateški dokument na osnovu kojeg će se pristupiti izradi aplikacije. Obrazovan je Programski savet, kao logični nastavak uključivanja stručne javnosti kroz seminare, diskusije i radne grupe. Izrađen je vizuelni identitet i novi brend projekta „Novi Sad 2021“, objavljen je novi sajt i sproveden veliki broj promotivnih i medijskih aktivnosti. Osim toga, Odbor je osmislio, podržao i realizovao veliki broj projekata međunarodnog karaktera, a poseban akcenat je stavljen na mogućnost finansiranja posredstvom međunarodnih fondova. Naposletku, obezbedili smo značajnu međunarodnu podršku za kandidaturu Novog Sada, predstavili smo projekat na velikim međunarodnim događajima i na taj način upoznali Evropu sa našom željom i naporima da postanemo kulturna prestonica 2021. godine.



Na čemu se zasniva strategija Novog Sada u ovom procesu dobijanja titule Evropske prestonice kulture?



– Strategija se zasniva na četiri osnovna stuba. Prvi stub su javne ustanove kulture, drugi je nezavisna kulturna scena, treći kulturne i kreativne industrije i četvrti stub je svakodnevna kultura građana i amaterizam. Svako od ovih polja delatnosti poseduje specifične izazove i mogućnosti, resurse i potrebe, te su programi koji se predlažu zasnovani na tim posebnostima. Ako neke aktivnosti rešavaju zajedničke potrebe i probleme, projekti se poprečno povezuju. U okviru svakog od stubova, predviđaju se četiri pravca delovanja. To su Nove veze (Re-connect) sa idejom izgradnje zajedništva kroz kreativno stvaralaštvo. Reč je o projektima koji se bave uspostavljanjem novih veza ili ponovnim uspostavljanjem starih, između udaljenih grupa, delatnosti i zajednica. Zatim slede Nove snage (Emponjer) za osnaživanje kapaciteta pojedinaca i organizacija za učešće u lokalnoj privredi, kulturi i politici. Naredni pravac su Novi prostori (Localize) radi uređenja postojećih i kreiranja novih javnih prostora za susret kultura, preduzetništvo u kulturi i kulturni razvoj i poslednji je Nova Evropa (European look) sa osnovnim zadatakom osnaživanja postojećih i kreiranja novih kulturnih, društvenih, političkih i ekonomskih veza lokalnih aktera i inostranih partnera iz evropskog kulturnog prostora.



U više navrata ste izjavili kako je Novi Sad grad potencijala, koji nisu dovoljno iskorišćeni. Šta je to što Novi Sad poseduje kao najveće vrednosti, a koje će biti od značaja u ovom projektu?



– Najveća vrednost Novog Sada su Novosađani. Novi Sad ima više građana nego ikad, ali smo i podeljeniji nego ikad. Delimo se na dođoše i starosedeoce, na one iz centra i one sa periferije, delimo se po strankama, zavičajima, uzrastu… Tu podeljenost na duhovit način prikazuje serijal ”Državni posao”, ali stvarnost nije uvek tako komična. Češće je tragikomična, kao kada novopečeni turbo Vojvođani mrze ”dođoše” koji su se doselili iz istih zavičaja, samo koju deceniju kasnije od njih. Vreme je da budemo pametniji od toga i obratimo više pažnje na opšte dobro, na ono što nam je zajedničko, na naš Novi Sad. Naš grad i danas može da bude kulturna prestonica kao što je bio u 19. veku, može da bude predvodnik kao mnogo puta u svojoj istoriji. Ali mi moramo biti jedinstveni kao što smo tada bili, jer samo zajedno možemo da uradimo velike stvari. Da li naši dragulji, poput Tvrđave i Podgrađa, blistaju kako dolikuje? Da li bi bili u ovakvom stanju da se nalaze negde drugde? Zašto srušena zgrada Matice nikada nije obnovljena? Da li na najbolji način koristimo strateške lokacije, kao što je Kineska četvrt, između Štranda i Limanskog parka. Grad je odavno prevazišao staro jezgro, ali je skoro sav kulturni život ostao zatvoren u njemu. Zašto ne bismo ravnopravnije raspodelili kulturne sadržaje? Na Novom naselju postoji ogroman neiskorišćen prostor, ranžirna stanica, stara pruga i novi bulevar koji će uskoro postati jedna od glavnih saobraćajnica. Mogućnosti su beskonačne. Imamo inicijative građana koje mogu da promene život u našim kvartovima na bolje, ali im nedostaju prostor i podrška. Industrijsko nasleđe i kasarne mogu postati nove stanice kulture, kreativnih industrija, aktivizma. Ne smemo dozvoliti da zagledani svako u sebe - u svoju skupinu, svoju ustanovu, svoju manifestaciju - zaboravimo šta sve imamo kao šira zajednica.



U okviru priprema za EPK evidentna su, prema iskustvima gradova nosilaca te titule, znatna ulaganja u infrastrukturu. Šta se od toga predviđa i u kom obimu u Novom Sadu?



–Tačno je da su mnogi gradovi ovu titulu iskoristili kako bi sagradili nove koncertne i operske dvorane, biblioteke i izložbene prostore, ali mi za razliku od njih nismo u Evropskoj uniji i nećemo imati pristup najvećim evropskim fondovima. Zahvaljujući baš takvim fondovima, naš grad pobratim Pečuj je imao buyet od 100 miliona evra za infrastrukturne projekte, deset puta više nego za programske aktivnosti. Akcenat naše kandidature će morati da bude na programsko-projektnim aktivnostima i strateškom planiranju zasnovanom na realnoj analizi mogućnosti i prioriteta. Realno je očekivati obnovu postojeće kulturne infrastrukture uz reaktivaciju nekih od napuštenih objekata radi stvaranja novih kulturnih stanica. Grad Novi Sad je već započeo rad na sličnim projektima. Tako je nedavno Stara streljana postala nova gradska galerija, a u toku su i radovi na baletskoj i muzičkoj školi, u sklopu koje će biti i nova koncertna dvorana.



Koliko će kandidatura koštati Novi Sad i iz kojih izvora će se finansirati?



– Buxeti dosadašnjih Evropskih prestonica kulture kreću se od 20 do 80 miliona evra u proseku, ali u nekim slučajevima i više od 200. S obzirom na to da nismo zemlja članica Unije i uzimajući u obzir našu ekonomsku situaciju, raspolagaćemo sa znatno nižim buyetom, ali će on i takav biti neuobičajeno visok za naše prilike. Evropska komisija neće izabrati našu prijavu bez dovoljnog i održivog buyeta. Osim finansiranja iz buyeta grada, moraćemo pribeći i drugim izvorima finansiranja. Tu, pre svega, mislim na finansiranje iz fondova za kulturu na pokrajinskom i republičkom nivou. Osim toga, posebna pažnja posvetiće se apliciranju za grantove međunarodnih organizacija, uključujući i fondove Evropske unije. Tu je, svakako, i privatni sektor, gde očekujemo podršku uspešnih novosadskih kompanija i preduzetnika na koje ozbiljno računamo u narednom periodu. Najzad, i građani se mogu priključiti kao priložnici određenih segmenata projekta, na primer onih koji ih se najneposrednije tiču.



Ko je sve učestvovao u procesu pripreme prijave?



– Sprovođenje inicijative za kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture povereno je Organizacionom odboru, skupštinskom telu sastavljenom od 16 članova. Radu Odbora se u protekle dve godine pridružio i veliki broj saradnika, često na dobrovoljnoj osnovi, eksperti i konsultanti poput Novosađana Gorana Tomke, Natali Beljanski, Darka Polića, Nemanje Milenkovića, Zlate Veličković, Mladena i Danijele Trkulje, ili iz inostranstva, poput Petera Langera iz Ulma ili saradnika uspešno realizovanih projekata evropskih prestonica kao što su “Pečuj 2010”, “Maribor 2012”, i ”Marsej 2013” iz čijeg tima nam se pridružila Jelena Stevanović, inače novosadski đak. Više od 100 stručnjaka iz različitih društvenih oblasti su učestovali u radnim grupama, hiljade građana se uključilo kroz projekte „Moj predlog“ i ”Moj kraj”. Teško je sve pomenuti. Ne treba zaboraviti ni rad prethodnog saziva odbora i pokretače inicijative da se grad kandiduje, poput Radovana Jokića i Vladimira Kopicla. U narednih 10 meseci, koliko nam je ostalo do isteka roka, nastavljamo rad na pripremi aplikacije, ojačani novoosnovanim Programskim savetom.



Zorica Milosavljević

 

Više od celogodišnjeg festivala



Kada se spomene Evropska prestonica kulture obično se kaže da je to najveći projekat u oblasti kulture u Evropskoj uniji, koji ima višestruku korist. O kakvim benefitima je reč?



– Evropska prestonica kulture naravno donosi bogatu kulturnu ponudu tokom cele godine, ali je i nešto mnogo više od celogodišnjeg festivala. Reč je o sveobuhvatnom razvojnom projektu za kulturne, urbanističke i socijalne potencijale grada. On donosi investicije, međunarodnu i međusektorsku saradnju, infrastrukturne projekte, razvoj kreativnih industrija, turizma i drugih grana privrede. Sem toga, nudi priliku da se građani ujedine i uključe, da se ponose svojim gradom, da ga zajedno vratimo na mapu sveta. Možda i najznačajniji doprinos ovog projekta je što zahteva strateško planiranje, nešto što nam u oblasti kulturne politike nedostaje. Nacrt koji smo pripremili je strateški dokument kakav još uvek nema ni grad, ni Vojvodina, ni Srbija. Iz razgovora sa predstavnicima gradova, kojima je titula na kraju ipak izmakla, kao što su naši prijatelji iz Noriča i Lublina, primetio sam da se nikad ne kaju zbog velikog truda koji su uložili, jer im je strateško planiranje kasnije omogućilo mnoge druge koristi i uspehe.

Programski savet kao izvor ideja



Koja je uloga nedavno formiranog Programskog saveta?



– Pre svega da bude izvor ideja i predlaže programske aktivnosti. Radi se o savetodavnom telu pri Organizacionom odboru, sastavljenom od eminentnih stručnjaka iz različitih oblasti društvenog života. Savet je nastao iz participativnih procesa koji su imali za cilj uključivanje šire stručne javnosti u pisanje prijave. 

Dozvolite mi da podelim još jednu ekskluzivnu vest sa Vašim čitaocima. Naime, već početkom naredne godine, Novosađane će obradovati novi projekat Organizacionog odbora. Reč je o veb portalu, simboličnog naziva KULT TURA u skladu sa novim brendom kandidature. On će povesti građane u turu kroz sva kulturna dešavanja u gradu, a organizatorima događaja pružiti jedinstveni kalendar da bi idealno rasporedili događaje, bez preklapanja i praznina. Razvićemo i odgovarajuću aplikaciju za pametne telefone. Na taj način ćemo pružiti svoj doprinos popularizaciji kulturne ponude Novog Sada, poboljšanju vidljivosti i posećenosti kulturnih događaja.