Претварање напуштених објеката у културне станице

О кандидатури Новог Сада за Европску престоницу културе прича се већ годинама, али је ова 2014. протекла у знаку неколико важних одлука у вези са кандидовањем града за тај највећи пројекат у култури у заједници европских народа.

 Првобитно је требало да Нови Сад уђе у трку за ту пресижну титулу 2020, али су Европски парламент и Савет Европске уније ове године одлучили да градови изван Европске уније могу да се кандидују за ту титулу од 2021. године, тако да је кандидатура Новог Сада аутоматски померена на ту годину. Ових дана озваничен је и почетак кандидатуре. О свему томе у интервјуу за “Дневник” говори председник Организационог одбора за припрему пријаве града Новог Сада за Европску престоницу културе 2021 др Андреј Фајгељ.

На недавно одржаној завршној конференцији Организационог одбора за реализацију иницијативе да се Нови Сад кандидује за Европску престоницу културе 2021. године изјавили сте да сте убеђени како ће пријава Новог Сада бити победничка. На чему се темељи та Ваша тврдња? 

Ако упоредимо наш рад са зидањем куће, ми смо изградили темеље, а то значи да је завршен најважнији, стратешки део посла. Потребно је само да наставимо тим путем да бисмо следеће године, у року, поднели пријаву која ће одговорити и на критеријуме Европске уније и на потребе Новог Сада. Треба нагласити да ће победу однети најбоља пријава, то је оно што ће бити пресудно. Нови Сад се, по досадашњем раду већ истиче као најозбиљнији кандидат у категорији градова кандидата или потенцијалних кандидата Европске уније, која је први пут предвиђена баш 2021. године.

Припрема кандидатуре траје од 2011. године. У којој је она фази и шта још предстоји на том путу? Шта је то што је у протеклом једногодишњем периоду на том плану урађено?

– У уторак, у седмици за нама, Европска комисија је објавила дуго очекивани позив и сада знамо да је рок за слање пријаве 23. октобар 2015. године. Поступак кандидатуре је тиме и званично отпочео, а Нови Сад је ушао у најзначајнију, завршну фазу пројекта. У њој ће бити потребно да се читав град у што већој мери укључи у поступак кандидатуре, да остале градске управе подрже Управу за културу, да се укључе привреда и медији, Покрајина и Република, јер се заиста ради о пројекту од изузетног значаја и општег интереса. Ове године је израђен нацрт пријаве „Нови Сад 2021“, стратешки документ на основу којег ће се приступити изради апликације. Образован је Програмски савет, као логични наставак укључивања стручне јавности кроз семинаре, дискусије и радне групе. Израђен је визуелни идентитет и нови бренд пројекта „Нови Сад 2021“, објављен је нови сајт и спроведен велики број промотивних и медијских активности. Осим тога, Одбор је осмислио, подржао и реализовао велики број пројеката међународног карактера, а посебан акценат је стављен на могућност финансирања посредством међународних фондова. Напослетку, обезбедили смо значајну међународну подршку за кандидатуру Новог Сада, представили смо пројекат на великим међународним догађајима и на тај начин упознали Европу са нашом жељом и напорима да постанемо културна престоница 2021. године.

На чему се заснива стратегија Новог Сада у овом процесу добијања титуле Европске престонице културе?

– Стратегија се заснива на четири основна стуба. Први стуб су јавне установе културе, други је независна културна сцена, трећи културне и креативне индустрије и четврти стуб је свакодневна култура грађана и аматеризам. Свако од ових поља делатности поседује специфичне изазове и могућности, ресурсе и потребе, те су програми који се предлажу засновани на тим посебностима. Ако неке активности решавају заједничке потребе и проблеме, пројекти се попречно повезују. У оквиру сваког од стубова, предвиђају се четири правца деловања. То су Нове везе (Ре-цоннецт) са идејом изградње заједништва кроз креативно стваралаштво. Реч је о пројектима који се баве успостављањем нових веза или поновним успостављањем старих, између удаљених група, делатности и заједница. Затим следе Нове снаге (Емпоњер) за оснаживање капацитета појединаца и организација за учешће у локалној привреди, култури и политици. Наредни правац су Нови простори (Лоцализе) ради уређења постојећих и креирања нових јавних простора за сусрет култура, предузетништво у култури и културни развој и последњи је Нова Европа (Еуропеан лоок) са основним задатаком оснаживања постојећих и креирања нових културних, друштвених, политичких и економских веза локалних актера и иностраних партнера из европског културног простора.

У више наврата сте изјавили како је Нови Сад град потенцијала, који нису довољно искоришћени. Шта је то што Нови Сад поседује као највеће вредности, а које ће бити од значаја у овом пројекту?

– Највећа вредност Новог Сада су Новосађани. Нови Сад има више грађана него икад, али смо и подељенији него икад. Делимо се на дођоше и староседеоце, на оне из центра и оне са периферије, делимо се по странкама, завичајима, узрасту… Ту подељеност на духовит начин приказује серијал ”Државни посао”, али стварност није увек тако комична. Чешће је трагикомична, као када новопечени турбо Војвођани мрзе ”дођоше” који су се доселили из истих завичаја, само коју деценију касније од њих. Време је да будемо паметнији од тога и обратимо више пажње на опште добро, на оно што нам је заједничко, на наш Нови Сад. Наш град и данас може да буде културна престоница као што је био у 19. веку, може да буде предводник као много пута у својој историји. Али ми морамо бити јединствени као што смо тада били, јер само заједно можемо да урадимо велике ствари. Да ли наши драгуљи, попут Тврђаве и Подграђа, блистају како доликује? Да ли би били у оваквом стању да се налазе негде другде? Зашто срушена зграда Матице никада није обновљена? Да ли на најбољи начин користимо стратешке локације, као што је Кинеска четврт, између Штранда и Лиманског парка. Град је одавно превазишао старо језгро, али је скоро сав културни живот остао затворен у њему. Зашто не бисмо равноправније расподелили културне садржаје? На Новом насељу постоји огроман неискоришћен простор, ранжирна станица, стара пруга и нови булевар који ће ускоро постати једна од главних саобраћајница. Могућности су бесконачне. Имамо иницијативе грађана које могу да промене живот у нашим квартовима на боље, али им недостају простор и подршка. Индустријско наслеђе и касарне могу постати нове станице културе, креативних индустрија, активизма. Не смемо дозволити да загледани свако у себе - у своју скупину, своју установу, своју манифестацију - заборавимо шта све имамо као шира заједница.

У оквиру припрема за ЕПК евидентна су, према искуствима градова носилаца те титуле, знатна улагања у инфраструктуру. Шта се од тога предвиђа и у ком обиму у Новом Саду?

–Тачно је да су многи градови ову титулу искористили како би саградили нове концертне и оперске дворане, библиотеке и изложбене просторе, али ми за разлику од њих нисмо у Европској унији и нећемо имати приступ највећим европским фондовима. Захваљујући баш таквим фондовима, наш град побратим Печуј је имао буyет од 100 милиона евра за инфраструктурне пројекте, десет пута више него за програмске активности. Акценат наше кандидатуре ће морати да буде на програмско-пројектним активностима и стратешком планирању заснованом на реалној анализи могућности и приоритета. Реално је очекивати обнову постојеће културне инфраструктуре уз реактивацију неких од напуштених објеката ради стварања нових културних станица. Град Нови Сад је већ започео рад на сличним пројектима. Тако је недавно Стара стрељана постала нова градска галерија, а у току су и радови на балетској и музичкој школи, у склопу које ће бити и нова концертна дворана.

Колико ће кандидатура коштати Нови Сад и из којих извора ће се финансирати?

– Буxети досадашњих Европских престоница културе крећу се од 20 до 80 милиона евра у просеку, али у неким случајевима и више од 200. С обзиром на то да нисмо земља чланица Уније и узимајући у обзир нашу економску ситуацију, располагаћемо са знатно нижим буyетом, али ће он и такав бити неуобичајено висок за наше прилике. Европска комисија неће изабрати нашу пријаву без довољног и одрживог буyета. Осим финансирања из буyета града, мораћемо прибећи и другим изворима финансирања. Ту, пре свега, мислим на финансирање из фондова за културу на покрајинском и републичком нивоу. Осим тога, посебна пажња посветиће се аплицирању за грантове међународних организација, укључујући и фондове Европске уније. Ту је, свакако, и приватни сектор, где очекујемо подршку успешних новосадских компанија и предузетника на које озбиљно рачунамо у наредном периоду. Најзад, и грађани се могу прикључити као приложници одређених сегмената пројекта, на пример оних који их се најнепосредније тичу.

Ко је све учествовао у процесу припреме пријаве?

– Спровођење иницијативе за кандидатуру Новог Сада за Европску престоницу културе поверено је Организационом одбору, скупштинском телу састављеном од 16 чланова. Раду Одбора се у протекле две године придружио и велики број сарадника, често на добровољној основи, експерти и консултанти попут Новосађана Горана Томке, Натали Бељански, Дарка Полића, Немање Миленковића, Злате Величковић, Младена и Данијеле Тркуље, или из иностранства, попут Петера Лангера из Улма или сарадника успешно реализованих пројеката европских престоница као што су “Печуј 2010”, “Марибор 2012”, и ”Марсеј 2013” из чијег тима нам се придружила Јелена Стевановић, иначе новосадски ђак. Више од 100 стручњака из различитих друштвених области су учестовали у радним групама, хиљаде грађана се укључило кроз пројекте „Мој предлог“ и ”Мој крај”. Тешко је све поменути. Не треба заборавити ни рад претходног сазива одбора и покретаче иницијативе да се град кандидује, попут Радована Јокића и Владимира Копицла. У наредних 10 месеци, колико нам је остало до истека рока, настављамо рад на припреми апликације, ојачани новооснованим Програмским саветом.

Зорица Милосављевић
 

Више од целогодишњег фестивала

Када се спомене Европска престоница културе обично се каже да је то највећи пројекат у области културе у Европској унији, који има вишеструку корист. О каквим бенефитима је реч?

– Европска престоница културе наравно доноси богату културну понуду током целе године, али је и нешто много више од целогодишњег фестивала. Реч је о свеобухватном развојном пројекту за културне, урбанистичке и социјалне потенцијале града. Он доноси инвестиције, међународну и међусекторску сарадњу, инфраструктурне пројекте, развој креативних индустрија, туризма и других грана привреде. Сем тога, нуди прилику да се грађани уједине и укључе, да се поносе својим градом, да га заједно вратимо на мапу света. Можда и најзначајнији допринос овог пројекта је што захтева стратешко планирање, нешто што нам у области културне политике недостаје. Нацрт који смо припремили је стратешки документ какав још увек нема ни град, ни Војводина, ни Србија. Из разговора са представницима градова, којима је титула на крају ипак измакла, као што су наши пријатељи из Норича и Лублина, приметио сам да се никад не кају због великог труда који су уложили, јер им је стратешко планирање касније омогућило многе друге користи и успехе.

Програмски савет као извор идеја

Која је улога недавно формираног Програмског савета?

– Пре свега да буде извор идеја и предлаже програмске активности. Ради се о саветодавном телу при Организационом одбору, састављеном од еминентних стручњака из различитих области друштвеног живота. Савет је настао из партиципативних процеса који су имали за циљ укључивање шире стручне јавности у писање пријаве. 
Дозволите ми да поделим још једну ексклузивну вест са Вашим читаоцима. Наиме, већ почетком наредне године, Новосађане ће обрадовати нови пројекат Организационог одбора. Реч је о веб порталу, симболичног назива КУЛТ ТУРА у складу са новим брендом кандидатуре. Он ће повести грађане у туру кроз сва културна дешавања у граду, а организаторима догађаја пружити јединствени календар да би идеално распоредили догађаје, без преклапања и празнина. Развићемо и одговарајућу апликацију за паметне телефоне. На тај начин ћемо пружити свој допринос популаризацији културне понуде Новог Сада, побољшању видљивости и посећености културних догађаја.
 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести