PTIČJI METROPOLIS NA BETONSKIM STUBOVIMA PORED AUTO-PUTA I DALJE FASCINIRA STRUČNJAKE Znate li koliko je izbrojano gnezda belih roda?
Najveća kolonija belih roda u Srbiji, i jedna od najvećih u Evropi, koja broji fascinantnih 75 aktivnih gnezda, nalazi se u Novom Sadu, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS).
Ovaj neverovatni prirodni fenomen pronađen je na nedovršenom objektu pored auto-puta kod Novog Sada. Snimanjem i kartiranjem kolonije, iz DZPPS-a su potvrdili broj od 75 gnezda belih roda, uz mogućnost dodatnog proširenja. Prema dostupnim podacima, ovaj broj svrstava Srbiju na drugo mesto u Evropi u ovoj kategoriji. Jedina veća kolonija zabeležena je u gradu Alfaro na severu Španije, sa oko 120 gnezda.
Ova bogata novosadska kolonija aktivno se prati od 2014. godine, kada je formirana na napuštenoj betonskoj konstrukciji. Od tada, ovo mesto postalo je dom i utočište za impozantan broj belih roda koje predstavljaju značajno prirodno bogatstvo Srbije.
Od kraja juna do sredine jula očekuje se da će se broj kolonije smanjiti za oko 300 mladunaca, koji se spremaju za prvu selidbu u afričke zemlje. Taj daleki put izuzetno je opasan i izazovan, naročito za mlade rode. Lov i krivolov, prirodni grabljivci i gubitak staništa za odmor i ishranu samo su neke od opasnosti koje ih očekuju.
– Fascinantan prizor tolikog broja belih roda u gnezdima na jednom mestu postaje još fascinantniji kada znamo koliki put rode prelaze da bi se ovde gnezdile i koje sve opasnosti izbegnu one koje uspešno dođu – poručuje Uroš Stojiljković iz DZPPS-a. – To nas još više obavezuje da se ova kolonija očuva kao velika prirodna vrednost.
Priroda se prilagođava čoveku
Kolonija od 75 gnezda pokazuje koliko je priroda sposobna da se prilagodi čoveku, ali i koliko je čovek dužan da sačuva ono malo prirodnih staništa koja su joj preostala – zaključuje Stojiljković.
Međutim, uspeh i brojnost kolonije ima i drugu stranu. Naime, značajan izvor hrane je blizina gradske deponije, kao i gubitak nekadašnjih prirodnih staništa. Ritovi, livade i močvare nestaju pod uticajem čovekovog delovanja, neprestane urbanizacije i zauzimanja prostora koji je nekada činio dom ovim pticama.
Važno je istaći neverovatnu sposobnost prilagođavanja ovih ptica na okolnosti života koje im je čovek nametnuo, ali i opomenuti celokupno društvo da je ponekad važnije i racionalnije prilagoditi se prirodi.
L. Vasilić
