ПТИЧЈИ МЕТРОПОЛИС НА БЕТОНСКИМ СТУБОВИМА ПОРЕД АУТО-ПУТА И ДАЉЕ ФАСЦИНИРА СТРУЧЊАКЕ Знате ли колико је избројано гнезда белих рода?
Највећа колонија белих рода у Србији, и једна од највећих у Европи, која броји фасцинантних 75 активних гнезда, налази се у Новом Саду, саопштило је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС).
Овај невероватни природни феномен пронађен је на недовршеном објекту поред ауто-пута код Новог Сада. Снимањем и картирањем колоније, из ДЗППС-а су потврдили број од 75 гнезда белих рода, уз могућност додатног проширења. Према доступним подацима, овај број сврстава Србију на друго место у Европи у овој категорији. Једина већа колонија забележена је у граду Алфаро на северу Шпаније, са око 120 гнезда.
Ова богата новосадска колонија активно се прати од 2014. године, када је формирана на напуштеној бетонској конструкцији. Од тада, ово место постало је дом и уточиште за импозантан број белих рода које представљају значајно природно богатство Србије.
Од краја јуна до средине јула очекује се да ће се број колоније смањити за око 300 младунаца, који се спремају за прву селидбу у афричке земље. Тај далеки пут изузетно је опасан и изазован, нарочито за младе роде. Лов и криволов, природни грабљивци и губитак станишта за одмор и исхрану само су неке од опасности које их очекују.
– Фасцинантан призор толиког броја белих рода у гнездима на једном месту постаје још фасцинантнији када знамо колики пут роде прелазе да би се овде гнездиле и које све опасности избегну оне које успешно дођу – поручује Урош Стојиљковић из ДЗППС-а. – То нас још више обавезује да се ова колонија очува као велика природна вредност.
Природа се прилагођава човеку
Колонија од 75 гнезда показује колико је природа способна да се прилагоди човеку, али и колико је човек дужан да сачува оно мало природних станишта која су јој преостала – закључује Стојиљковић.
Међутим, успех и бројност колоније има и другу страну. Наиме, значајан извор хране је близина градске депоније, као и губитак некадашњих природних станишта. Ритови, ливаде и мочваре нестају под утицајем човековог деловања, непрестане урбанизације и заузимања простора који је некада чинио дом овим птицама.
Важно је истаћи невероватну способност прилагођавања ових птица на околности живота које им је човек наметнуо, али и опоменути целокупно друштво да је понекад важније и рационалније прилагодити се природи.
Л. Василић
