PRVI KRUZERI U KARLOVCE STIŽU 2026. Uz novo pristanište u novu turističku epohu

Taj trenutak na svom Instagram nalogu, predsednik karlovačke opštine Dražen Đurđić nazvao je jednim od ključnih koraka ka završetku velikog infrastrukturnog projekta koji će Sremske Karlovce uvesti u novu turističku epohu. 

On je još napisao da infrastrukturni radovi na pristaništu ulaze u završni fazu i ne odstupaju od planirane dinamike i rokova.
– Od proleća 2026. godine očekujemo i prve turiste koji će putničkim brodovima pristizati u naš grad, upoznavati naše znamenitosti, kulturnu baštinu i uživati u jedinstveniom ambijentu Sremskih Karlovaca. Ovo je još jedan veliki korak u razvoju turističke ponude našeg grada i potvrda da Sremski Karlovci nastavljaju da rastu, napreduju i postaju sve privlačnija destinacija na turističkoj mapi Srbije i šire – istakao je Đurđić na Instagramu.

Od proleća 2026. godine očekujemo i prve turiste koji će putničkim brodovima pristizati u naš grad, upoznavati naše znamenitosti, kulturnu baštinu i uživati u jedinstveniom ambijentu Sremskih Karlovaca(Dražen Đurđić)

Pripremni radovi za postavljanje pontona kao dela putnog pristaništa – kapitalnog infrastrukturnog projekta koji će značajno unaprediti turističku ponudu i rečni saobraćaj u ovom delu Srbije, počeli su 8. avgusta. Kako je tada rečeno, plan je bio da se za 90 dana postavi ponton, sistem veza sa obalom, priključe struja i voda, a da pristanište  bude operativno od naredne turističke sezone. Istovremeno se pristupilo rekonstrukciji ranije sagrađnog pontona jer je predviđeno da on poseduje prostorije za graničnu policiju, carinu i lučkog operatera.

Putničko pristanište u Sremskim Karlovcima biće 11. po redu u Srbiji. Ima ih osam na Dunavu i tri na Savi. 

Međunarodno putničko pristanište u Sremskim Karlovcima biće 11. po redu u Srbiji. Ima ih osam na Dunavu i tri na Savi. Dogodine se očekuje, prema informacijama iz Agencije za upravljanje lukama, da ovde pristaju brodovi do 135 metara dužine, čiji kapacitet je do 250 turista. 

O otvaranju međunarodnog putničkog pristaništa u Sremskim Karlovcima priča se od septembra 2015. godine kada je od traženih 25, tamošnja opština dobila 23 miliona dinara za njegovu izgradnju od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Izbori 2016. i gradnja brze pruge koja je počela naredne godine, prolongirali su sprovođenje u delo tog projekta. U međuvremenu je, u leto 2018. godine, napravljen ponton dug 42, a širok 7,35 metara i dopremljen u Karlovce. 

Sremski Karlovci su prepoznati Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije kao lokacija od značaja za unapređenje međunarodnog putničkog vodnog saobraćaja u Srbiji

Dogodine je sagrađen put za potrebe pristaništa od tri stotine metara, sa pešačkom i biciklističkom stazom, kao i parking. U međuvremenu, tačnije krajem 2023. godine republička Agencija za upravljanje lukama, zbog određenih zastoja u realizaciji projekta, odnosno zbog toga što lokalna samouprava nije bila u mogućnosti da ga završi i objekat stavi u funkciju, je, uzimajući u obzir važnost Sremskih Karlovaca za razvoj kruzinga u Srbiji, preuzela na sebe taj projekat. 

Dogodine se očekuje, prema informacijama iz Agencije za upravljanje lukama, da ovde pristaju brodovi do 135 metara dužine, čiji kapacitet je do 250 turista. 

Sremski Karlovci su prepoznati Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije kao lokacija od značaja za unapređenje međunarodnog putničkog vodnog saobraćaja u Srbiji. Osim toga, izgradnja i otvaranje međunarodnog putničkog pristaništa u Karlovcima jedna je od aktivnosti u okviru kapitalnog projekta „Zaplovi Srbijom“, kojim će se u našoj zemlji izgraditi nedostajuća nautička infrastruktura kako bi se upotpunila nautička ponuda.

Budući da su se oduvek nalazili na značajnom rečnom putu, Sremski Karlovci se mogu pohvaliti da su i u prošlosti bili nezaobilazna stanica, doduše, za teretne, ali i za putničke brodove. Kada je u pitanju rečni saobraćaj u Sremskim Karlovcima, posebno je interesantan period od sredine 19. veka. 

Prvo parobrodarsko C.K. povlašćeno društva, koje je osnovano u Beču 1829. godine, imalo je agenciju i u Sremskim Karlovcima. Iz reda plovidbe od 19. novembra / 1. decembra 1864. godine, vidi se da su Karlovci bili polazna stanica za put do Budimpešte. Prema tom redu vožnje, putnike je „parobrod do prestanka plovidbe“ prevozio petkom iz Karlovaca u Zemun i Oršavu, a ponedeljkom iz Karlovaca u Peštu.

Kako je to bilo nekad

Kako je izgledalo pristanište u Karlovcima, zabeležila je Teodora Petrović u knjizi „Sećanja“.
„Na prostranoj poljani levo od doka nalazio se postavljen na stubovima veliki magazin za robu, uz njega ogromna vaga za premeravanje robe ipalije za istovar i utovar buradi sa vinom. Pozadi toga, okrenute licem prema Dunavu, bile su dve prostrane čekaonice za putnike brodom, a odmah do njih velika i vidna kancelarija parobrodskog agenta. Tu je dužnost za sve vreme dok je postojalo dunavsko pristanište u Karlovcima vršio parobrodski agent Pavle Lazić, činovnik Dunavskog akcionarskog parobrodskog društva, konzorcijuma koji je raspolagao velikim kapitalom, a čije sedište je bilo u Beču“, navodi se u „Sećanjima“.
Plovilo se organizovano Dunavom i pedesetih godina prošlog veka, ali samo na domaćem terenu. Sećaju se stariji Karlovčani da je pristan bio u zoni sadašnjeg hotela „Dunav“ koji je u fazi rekonstrukcije, gde su pristajali brodovi na redovnoj liniji Novi Sad-Beograd. Nešto kasnije, šezdesetih godina, saobraćao je i hidrobus između Novog Sada i Čortanovaca sa zaustavljanjem u Sremskim Karlovcima.