ПРВИ КРУЗЕРИ У КАРЛОВЦЕ СТИЖУ 2026. Уз ново пристаниште у нову туристичку епоху

Тај тренутак на свом Инстаграм налогу, председник карловачке општине Дражен Ђурђић назвао је једним од кључних корака ка завршетку великог инфраструктурног пројекта који ће Сремске Карловце увести у нову туристичку епоху. 

Он је још написао да инфраструктурни радови на пристаништу улазе у завршни фазу и не одступају од планиране динамике и рокова.
– Од пролећа 2026. године очекујемо и прве туристе који ће путничким бродовима пристизати у наш град, упознавати наше знаменитости, културну баштину и уживати у јединствениом амбијенту Сремских Карловаца. Ово је још један велики корак у развоју туристичке понуде нашег града и потврда да Сремски Карловци настављају да расту, напредују и постају све привлачнија дестинација на туристичкој мапи Србије и шире – истакао је Ђурђић на Инстаграму.

Од пролећа 2026. године очекујемо и прве туристе који ће путничким бродовима пристизати у наш град, упознавати наше знаменитости, културну баштину и уживати у јединствениом амбијенту Сремских Карловаца(Дражен Ђурђић)

Припремни радови за постављање понтона као дела путног пристаништа – капиталног инфраструктурног пројекта који ће значајно унапредити туристичку понуду и речни саобраћај у овом делу Србије, почели су 8. августа. Како је тада речено, план је био да се за 90 дана постави понтон, систем веза са обалом, прикључе струја и вода, а да пристаниште  буде оперативно од наредне туристичке сезоне. Истовремено се приступило реконструкцији раније саграђног понтона јер је предвиђено да он поседује просторије за граничну полицију, царину и лучког оператера.

Путничко пристаниште у Сремским Карловцима биће 11. по реду у Србији. Има их осам на Дунаву и три на Сави. 

Међународно путничко пристаниште у Сремским Карловцима биће 11. по реду у Србији. Има их осам на Дунаву и три на Сави. Догодине се очекује, према информацијама из Агенције за управљање лукама, да овде пристају бродови до 135 метара дужине, чији капацитет је до 250 туриста. 

О отварању међународног путничког пристаништа у Сремским Карловцима прича се од септембра 2015. године када је од тражених 25, тамошња општина добила 23 милиона динара за његову изградњу од Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Избори 2016. и градња брзе пруге која је почела наредне године, пролонгирали су спровођење у дело тог пројекта. У међувремену је, у лето 2018. године, направљен понтон дуг 42, а широк 7,35 метара и допремљен у Карловце. 

Сремски Kарловци су препознати Стратегијом развоја водног саобраћаја Републике Србије као локација од значаја за унапређење међународног путничког водног саобраћаја у Србији

Догодине је саграђен пут за потребе пристаништа од три стотине метара, са пешачком и бициклистичком стазом, као и паркинг. У међувремену, тачније крајем 2023. године републичка Агенција за управљање лукама, због одређених застоја у реализацији пројекта, односно због тога што локална самоуправа није била у могућности да га заврши и објекат стави у функцију, је, узимајући у обзир важност Сремских Kарловаца за развој крузинга у Србији, преузела на себе тај пројекат. 

Догодине се очекује, према информацијама из Агенције за управљање лукама, да овде пристају бродови до 135 метара дужине, чији капацитет је до 250 туриста. 

Сремски Kарловци су препознати Стратегијом развоја водног саобраћаја Републике Србије као локација од значаја за унапређење међународног путничког водног саобраћаја у Србији. Осим тога, изградња и отварање међународног путничког пристаништа у Kарловцима једна је од активности у оквиру капиталног пројекта „Заплови Србијом“, којим ће се у нашој земљи изградити недостајућа наутичка инфраструктура како би се употпунила наутичка понуда.

Будући да су се одувек налазили на значајном речном путу, Сремски Карловци се могу похвалити да су и у прошлости били незаобилазна станица, додуше, за теретне, али и за путничке бродове. Када је у питању речни саобраћај у Сремским Карловцима, посебно је интересантан период од средине 19. века. 

Прво паробродарско Ц.К. повлашћено друштва, које је основано у Бечу 1829. године, имало је агенцију и у Сремским Карловцима. Из реда пловидбе од 19. новембра / 1. децембра 1864. године, види се да су Карловци били полазна станица за пут до Будимпеште. Према том реду вожње, путнике је „пароброд до престанка пловидбе“ превозио петком из Карловаца у Земун и Оршаву, а понедељком из Карловаца у Пешту.

Како је то било некад

Како је изгледало пристаниште у Карловцима, забележила је Теодора Петровић у књизи „Сећања“.
„На пространој пољани лево од дока налазио се постављен на стубовима велики магазин за робу, уз њега огромна вага за премеравање робе ипалије за истовар и утовар буради са вином. Позади тога, окренуте лицем према Дунаву, биле су две простране чекаонице за путнике бродом, а одмах до њих велика и видна канцеларија паробродског агента. Ту је дужност за све време док је постојало дунавско пристаниште у Карловцима вршио паробродски агент Павле Лазић, чиновник Дунавског акционарског паробродског друштва, конзорцијума који је располагао великим капиталом, а чије седиште је било у Бечу“, наводи се у „Сећањима“.
Пловило се организовано Дунавом и педесетих година прошлог века, али само на домаћем терену. Сећају се старији Карловчани да је пристан био у зони садашњег хотела „Дунав“ који је у фази реконструкције, где су пристајали бродови на редовној линији Нови Сад-Београд. Нешто касније, шездесетих година, саобраћао је и хидробус између Новог Сада и Чортановаца са заустављањем у Сремским Карловцима.