Stambene zadruge za jeftinije stanovanje

To se moglo zaključiti iz priče arhitekte Marka Nilena na nedavnoj javnoj diskusiji o stanovanju u Omladinskom centru CK-13. Nilen je naglasio da je uz pomoć holandskog projekta „Grad u nastajanju” uspešno realizovano osam stambeno-poslovnih objekata u Roterdamu, koje su okupljeni građani zajednički izgradili, uz minimalna ulaganja, koristeći pomoćna, nenovčana sredstva. Kako je rekao holandski arhitekta, cilj tog projekta je, osim udruživanja stanara uz slobodu za individualne potrebe, zajedničko upravljanje zgradom, ali i ostvarivanje zajedničkih prihoda u njima.

Nilen je rekao da je to projekat preuzimanja dela stambenog fonda kojim stambene korporacije koje se bave socijalnim stanovanjem, u jeku finansije krize nisu u stanju da upravljaju. On je, na osnovu inicijative iz Holandije, ukazao na to da je to moguće i u Novom Sadu, osnivanjem udruženja građana koja bi dobila na upravljanje neke zgrade s idejom samostalnog održavanja i organizovanja u periodu od deset godina. S njim se složila i članica udruženja „Ko gradi grad” Ana Džokić, koja je prezentovala sličan projekat pod nazivom „Pametnije zgrade”. Projekat je kreiran s idejom pristupačnog stanovanja, kojim je zamišljeno da se ljudi okupe u stambene zadruge i bez investitora i posrednika prilagode stanovanje svojim potrebama. Cene stanova su pristupačnije od tržišnih, a sve po sistemu zajedničke gradnje.  Ona je za „Dnevnik” rekla da je u Evropi u toku proces privatizacije državnog ili društvenog stambenog fonda, a da je u Srbiji početkom devedesetih godina prošlog veka došlo do masovne privatizacije, što je drastičnije nego u drugim zemljama.

– Od tada nemamo aktivnu državnu politiku u formiranju pristupačnog stanovanja za građane, pošto je sve manje-više prepušteno tržištu i imamo veoma malo socijalnog stanovanja – rekla je Ana Džokić, i dodala da ni kod nas, kao ni svuda u svetu, stanovanje nije prilagođeno građanima. – U Evropi je uglavnom prisutan trend prepuštanja stanovanja tržištu, što je uslovljeno odlukom na evropskom nivou, i to nije slučajno. Primera radi, u Holandiji je pre 25 godina socijalno stanovanje bilo zastupljeno u 70 odsto, a privatno u 30. Danas je to obrnuto, s tendencijom opadanja socijalnog fonda.

Mogućnost samoorganizacije građana, kaže ona, jedno je od rešenja problema stanara, a s druge strane, važno je i davanje šanse građanima za ostvarivanje neprofitnog stanovanja, davanjem jeftinijih ili specifičnijih uslova zemljišta ili beskamatnih kredita. Nosioci projekata „Pametnije zgrade” i „Grad u izgradnji” Ana Džokić i Mark Nilen rade zajedno pod imenom „Stealth.unlimited”, a bave se pitanjima stanovanja, udruživanja, kao i organizacionim pitanjima stanara.

U diskusiji su učestvovali i prisutni građani. Oni su diskutovali o razvijanju gradova u skladu s privatnim interesima malog broja ljudi po netransparentnim procedurama, praćenim različitim kontroverzama, ignorisanjem potreba i želja samih građana. Diskusija je organizovana u okviru projekta „Lokalne politike i urbana samouprava”, posvećene motivisanju stanovništva za uključivanje u procese odlučivanja i udruživanja na lokalnom nivou.

Tekst i foto: V. Bijelić