Стамбене задруге за јефтиније становање

То се могло закључити из приче архитекте Марка Нилена на недавној јавној дискусији о становању у Омладинском центру ЦК-13. Нилен је нагласио да је уз помоћ холандског пројекта „Град у настајању” успешно реализовано осам стамбено-пословних објеката у Ротердаму, које су окупљени грађани заједнички изградили, уз минимална улагања, користећи помоћна, неновчана средства. Како је рекао холандски архитекта, циљ тог пројекта је, осим удруживања станара уз слободу за индивидуалне потребе, заједничко управљање зградом, али и остваривање заједничких прихода у њима.

Нилен је рекао да је то пројекат преузимања дела стамбеног фонда којим стамбене корпорације које се баве социјалним становањем, у јеку финансије кризе нису у стању да управљају. Он је, на основу иницијативе из Холандије, указао на то да је то могуће и у Новом Саду, оснивањем удружења грађана која би добила на управљање неке зграде с идејом самосталног одржавања и организовања у периоду од десет година. С њим се сложила и чланица удружења „Ко гради град” Ана Џокић, која је презентовала сличан пројекат под називом „Паметније зграде”. Пројекат је креиран с идејом приступачног становања, којим је замишљено да се људи окупе у стамбене задруге и без инвеститора и посредника прилагоде становање својим потребама. Цене станова су приступачније од тржишних, а све по систему заједничке градње.  Она је за „Дневник” рекла да је у Европи у току процес приватизације државног или друштвеног стамбеног фонда, а да је у Србији почетком деведесетих година прошлог века дошло до масовне приватизације, што је драстичније него у другим земљама.

– Од тада немамо активну државну политику у формирању приступачног становања за грађане, пошто је све мање-више препуштено тржишту и имамо веома мало социјалног становања – рекла је Ана Џокић, и додала да ни код нас, као ни свуда у свету, становање није прилагођено грађанима. – У Европи је углавном присутан тренд препуштања становања тржишту, што је условљено одлуком на европском нивоу, и то није случајно. Примера ради, у Холандији је пре 25 година социјално становање било заступљено у 70 одсто, а приватно у 30. Данас је то обрнуто, с тенденцијом опадања социјалног фонда.

Могућност самоорганизације грађана, каже она, једно је од решења проблема станара, а с друге стране, важно је и давање шансе грађанима за остваривање непрофитног становања, давањем јефтинијих или специфичнијих услова земљишта или бескаматних кредита. Носиоци пројеката „Паметније зграде” и „Град у изградњи” Ана Џокић и Марк Нилен раде заједно под именом „Stealth.unlimited”, а баве се питањима становања, удруживања, као и организационим питањима станара.

У дискусији су учествовали и присутни грађани. Они су дискутовали о развијању градова у складу с приватним интересима малог броја људи по нетранспарентним процедурама, праћеним различитим контроверзама, игнорисањем потреба и жеља самих грађана. Дискусија је организована у оквиру пројекта „Локалне политике и урбана самоуправа”, посвећене мотивисању становништва за укључивање у процесе одлучивања и удруживања на локалном нивоу.

Текст и фото: В. Бијелић