Ulica Kralja Aleksandra i njene palate

.  U Ulici kralja Aleksandra nalazi se nekoliko palata čiji su vlasnici i investitori bili bogati i ugledni građani – palata porodice Dunđerski, Adamovićeva, Vinklova, Klajnova i Menratova palata, a naša sagovornica odlučila je da čitaoce „Dnevnika“ sprovede do tri, koje su građene u potpuno nezavisnim arhitektonskim stilovima – istorizma, secesije i moderne.

Palata Dunđerskih u Ulici kralja Aleksandra 3 sagrađena je 1853. godine u stilu istorizma, dok je prilagođena 1888. godine. Kako Mirjana objašnjava, grof Adolf Sečenj 1853. godine je kod arhitekte Jozefa Vilda naručio projekat za gradnju spratne palate, dok ona današnji izgled dobija zahvaljujući preadaptaciji objekta za novog vlasnika, veleposednika Lazara Dunđerskog.

– Palata je građena tako da svojim gabaritom i dekoracijom ulične fasade i enterijera ostavi utisak na prolaznike i posetioce, dok se u prizemlju nalazi ajnfort i po jedan lokal sa obe strane, a na spratu  prostran stan sa salonom ka ulici, primeren bogatoj porodici iz onog vremena – govori Nikolić. – U krilima su još dva manja stana, a spratni prozori bogato su dekorisani, kao i krovni nadzidak sa gustim nizom naizmeničnih konzola i individualizovanih muških ženskih maski,  iznad kojih je grofovski grb sa dve alegorijske figure.

Iz prizemlja se stiže u prostrani stepenišni hol, sa masivnim stepeništem i teškom ogradom od kovanog gvožđa, a kako naša sagovornica otkriva, palata je nekada imala atrijumsko dvorište koje nije sačuvano, usled kasnije gradnje drugih objekata. 

– Menratova palata u Ulici kralja Aleksandra 14 sagrađena je 1908. godine u secesijskom stilu, a ime je dobila je ime po svom vlasniku Jožefu Menratu, bogatom trgovcu nameštajem – priča Mirjana Nikolić. – Projekat je uradio budimpeštanski arhitekta Lipot Baumhorn, po čijim projektima su u Novom Sadu građene Jevrejska sinagoga, zgrada Vojvođanske banke na glavnom gradskom trgu i palata na Trgu Marije Trandafil, koje uz Menratovu palatu, spadaju u sam vrh secesijskog stila nastalog kod nas

I ova palata je, kao i prethodna, stambeno-poslovnog karaktera. Prema rečima naše sagovornice, u prizemlju je u jednom lokalu Menrat držao veliku prodavnicu nameštaja, dok je u drugom bila ekskluzivna prodavnica sa staklenom i porcelanskom robom trgovca Niševića.

– Na spratovima su stanovi, prostrani ka ulici i skromniji i građeni za najam u krilima zgrade, a na sredini prizemlja je širok i visok prolaz koji se na levoj strani završava širokim stepeništem sa gazištem od veštačkog kamena – objasnila je Nikolić. – Na prozorima su geometrijske vitražne kompozicije, a na plafonu, visoko iznad drugog sprata, na vertikali zidova je bogata štuko dekorativna plastika.

Sagrađena 1933. godine u stilu moderne, i Klajnova palata krasi Ulicu kralja Aleksandra na broju 6. Izradu projekta naručio je početkom 1932. godine trgovac Eugen Klajn, poznati novosadski „kralj čarapa“, koji je u ovoj zgradi imao čuvenu radnju.

– Projektant je bio Đorđe Tabaković, tvorac nekih od najlepših dela srpske moderne međuratne arhitekture nastalih na tlu Vojvodine, a uz Tabakovića, izvođač radova je bio Emil Santo, takođe poznato ime novosadskog graditeljstva – otkriva naša sagovornica. –  Građena kao četvorospratnica na relativno uzanoj parceli u neposrednoj blizini Gradske kuće, Klajnova palata nalazi se u nizu i između dve znatno niže i starije spratne stilske kuće.

Prema rečima Mirjana Nikolić, avangardni izgled ulične fasade je predstavljao gotovo revolucionarni korak u tadašnjem novosadskom graditeljstvu, te je ravnim belim zidnim površinama od veštačkog kamena i velikim zastakljenim površinama vizuelno je postignut ritam punog i praznog, a stanovi na spratu su građeni kvalitetno i luksuzno, sa moderno dizajniranim enterijerom i upotrebom savremenih materijala.

D. Andulajević