MUZEJ SREMA ČUVA NEŠTO ŠTO NEMA NI LUVR Ovo je najbolje čuvana mitrovačka tajna IMA VEZE SA 22-KARATNIM ZLATOM

Muzej Srema nudi putovanje kroz vreme – od rimskih bogova, bogatih građana i naučnih dostignuća, do sukoba, osvajanja i kraja jednog od najznačajnijih gradova antike. 

– Naš muzej ima dve zgrade: arheološko odeljenje sa materijalom najvećim delom vezanim za istoriju Rimskog carstva, dok je u zdradi koja se nalazi 100 metara niz ulicu istorijsko odeljenje sa predmetima od 11. veka, pa do perioda Drugog svetskog vrata – kaže za „Dnevnik” v. d. direktora sremskomitrovačkog Muzeja Srema Andrija Popović. – Ovaj prostor se zove beneficijarna stanica. Žrtvenici beneficijara su posebna vrsta spomenika koje su porodice zaveštavale božanstvima, šaljući „želje i pozdrave”: ako je vojnik, tražili su sreću u ratu, ako je trgovac – uspeh u poslu. A najveći broj posvećen je Jupiteru, „najboljem i najvećem”. Slična ovakva prostorija postojala je i pri Jupiterovom hramu u Sirmijumu.

Kako dodaje sagovornik, mitrovački Lapidarijum sadrži veliku zbirku sarkofaga, ali i nadgrobnih stela, a najpoznatija je posvećena velikom rimskom junaku koji se zvao Tit Kominije. Interesantna je zbog toga što kroz sistem skraćenica koji su koristili u latinskom jeziku priča o njegovom životu: gde je sahranjen, kada, gde je ratovao... 

– Na ovom primeru posetiocima objašnjavam zašto su bogati zapravo bogati: zato što znaju da uštede. Kamenorezački zanat uvek je bio isti: naplaćivalo se po slovu, kao i danas, a na nama je da to danas rastumačimo, što uspešno i činimo – kaže. 

Možda najzanimljivija, a svakako najbolje očuvana, jeste porodična grobnica gde su predstavljeni gospodar i gospodarica kuće koji drže ptice u rukama. 

– Kako je sarkofag iz trećeg veka, dakle pre Milanskog edikta, znači da su možda bili rani hrišćani, te nisu smeli da stave neki jasan simbol, te su se odlučili za aluziju na Svetog duha. Apropo priče o bogatima, vidite da sa ove strane nema ničeg. Kao i dan-danas, imali su ulice koje praktično prolaze kroz groblje, pa su tu stranu okretali prema zidu ili nekoj celini, a obrađenu prema ljudima – napominje. 

Sunčani sat, još jedan vredan eksponat stalne postavke Lapidarijuma, izgrađen je 100. godine nove ere po zahtevu bogataša Kratila Papija. Za tu namenu naručio je beli mermer i angažovao grčkog vajara i astronoma, koji je u ljudskoj veličini izradio Atlasa što na leđima nosi nebeski svod, a iza njih braću Herkula i Ifikla. To je ujedno i jedina skulptura u svetu na kojoj je prikazan lik Ifikla, kojeg smo mogli da vidimo jedino na vazama izloženim u Metropolitenu i Luvru.

I to nije sve: osim što pokazuje vreme, tako što svaki od podeljaka označava dva sata, on ima urezanu i horizontalnu liniju na koju svakog 21. marta pada senka i označava da je prošla jedna godina, izuzetno precizno i u savršenom skladu sa geografskom širinom Sremske Mitrovice.

– Fascinantno je što je grad imao umetnike koji su mogli da izrade ovo od jednog kamena, bez ijedne mašine, a još fascinantnije što su imali naučnike i astronome koji su prosto umeli da naprave ovakav mehanizam. Ja uvek kažem: to su bili programeri onog vremena – napominje Popović. – Doduše, izvorno znanje jeste grčko, s tim što je za njih ono bilo strogo čuvana tajna, a kod Rimljana je bilo zgodno za javnu upotrebu: doživljali su ga kao nešto što će unaprediti njihov svakodnevni život.

I ovaj lokalitet, koji predstavlja najslavnije doba starog grada – a to je kraj trećeg i početak četvrtog veka, kada car Konstantin dovršava Carsku palatu – pronađen je pukom srećom. 

– Muzej se završavao sa sunčanim satom, a onda je 60-ih godina, prilikom kopanja temelja za novu zgradu, ustanovljeno da tu postoje stare zidine. Zalaganjem onovremenog rukovodstva Muzeja Srema i kolega koji su radili ovde, lokalitet je istražen i konzerviran. Tako smo se proširili na još jednu parcelu, gde se nekad nalazila luksuzna, bogataška kuća koju zovemo Vila Urbana. Ovo je samo jedna prostorija te vile, koja se inače nalazi ispod čitavog našeg muzeja. Tu je zapravo bio triklinum iliti trpezarija, mada ja više volim da kažem svečana sala za zabave i proslave, što znamo pre svega zbog izvanredno lepih mozaika, ali i fresaka koje su oslikavale muze. Ovde smo prezentovali neke od posuda, što originale, što replike, u kojima su čuvani vino, maslinovo ulje...

Iz tog doba sjaja sagovornik nas vodi do priče o kraju Sirmijuma, direktno povezanim sa ranim hrišćanstvom koje dolazi u dve varijante, a to su nikejsko hrišćanstvo i arijanstvo. 

– Između te dve frakcije izbijaju ozbiljni sukobi, čak možemo reći jedna vrsta građanskog rata, koji je već krajem četvrtog veka izuzetno oslabio grad i njegovu defanzivnu moć. U petom veku poharali su ga Huni, a konačni kraj Sirmijuma vezan je upravo za monoksil. Ime plovila nastalo je od dve grčke reči: mono (jedan) i ksilo (drvo ili stablo). Monoksil je izrađivan primitivnom tehnikom: dubljenjem debla. Upravo ovakvi čamci korišćeni su 582. godine prilikom opsade grada. Ona je bila sprovedena od strane Avara, konjičkog naroda iz centralne Azije koji nije znao mnogo o plovidbi. A Sirmijum nije mogao da se osvoji bez pristupa reci, koja je bila izvor hrane i pijaće vode. Prema tome, bio im je potreban neko ko je imao ovo, a mi verujemo da su to bili Sloveni – kaže. 

Car, priča sagovornik, nije imao vojnu moć da savlada Avare, te je želeo da ih potkupi. 

– Njegov prvi pokušaj bio je da uda svoju ćerku za Kagana Bajana, predvodnika avarske horde. Međutim, dok je car smatrao da je to vrhunska počast, za Kagana ponuda nije bila nimalo privlačna, budući da je već imao više žena – dodaje. 

Potom su se Rimljani odlučili na bolji potez, a to je izrada vrhunskog ukrasa za Kagana: zlatnog pojasa. On je zaista poklonjen predvodniku, ali je ovaj kasnije pogazio reč i pokorio grad. 

– Pojas su 1992. godine pronašla dva čoveka iz sela nedaleko od Sremske Mitrovice prilikom poljskih radova, mada je ne verujem u tu priču iz više razloga. Između ostalog, bavili su se pronalaženjem takvih predmeta, a onda pokušali da prodaju pojas, što se pročulo. Na taj način je policija zaplenila predmet – priča Popović, dodajući kako je čista sreća da su zbog ljudske pohlepe došli u posed takvog blaga.

Na pitanje gde se nalazi, budući da Muzej ima vlasništvo nad njim, sagovornik je ostao zagonetan.

– U pitanju je predmet neprocenjive vrednosti, ne toliko što je od čistog 22-karatnog zlata i dragog kamenja, nego što je unikatan. Kada je reč o takvim artefaktima, postoje tačno propisani uslovi na koji način se mogu čuvati. Mesta koja ih ispunjavaju je samo nekoliko u ovoj državi, ne bih precizirao više od toga. Prošlo je tridesetak godina dok javnost nije dobila mogućnost da vidi zlatni pojas. Prvi put je izložen 2023. godine i tom prilikom Muzej je bio blokiran od strane policije i privatnog obezbeđenja. Da vam ne pričam da sam završio izložbu sa metalnim koferom koji mi je bio privezan lisicama za ruku, i tako sam odvezen kolima u nepoznatnom pravcu. Budući da su uslovi preskupi za naše standarde, mi ga i ne izlažemo, međutim, hologram originala može da se vidi u našoj arheološkoj postavci od 2023. godine – kaže. 

Projekat „Putovanje kroz istoriju i prirodu Sremske Mitrovice“ realizuje Dnevnik Vojvodina Pres, a sufinansiran je iz budžeta Grada Sremska Mitrovica – Gradska uprava za kulturu i sport. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.