МУЗЕЈ СРЕМА ЧУВА НЕШТО ШТО НЕМА НИ ЛУВР Ово је најбоље чувана митровачка тајна ИМА ВЕЗЕ СА 22-КАРАТНИМ ЗЛАТОМ

Музеј Срема нуди путовање кроз време – од римских богова, богатих грађана и научних достигнућа, до сукоба, освајања и краја једног од најзначајнијих градова антике. 

– Наш музеј има две зграде: археолошко одељење са материјалом највећим делом везаним за историју Римског царства, док је у здради која се налази 100 метара низ улицу историјско одељење са предметима од 11. века, па до периода Другог светског врата – каже за „Дневник” в. д. директора сремскомитровачког Музеја Срема Андрија Поповић. – Овај простор се зове бенефицијарна станица. Жртвеници бенефицијара су посебна врста споменика које су породице завештавале божанствима, шаљући „жеље и поздраве”: ако је војник, тражили су срећу у рату, ако је трговац – успех у послу. А највећи број посвећен је Јупитеру, „најбољем и највећем”. Слична оваква просторија постојала је и при Јупитеровом храму у Сирмијуму.

Како додаје саговорник, митровачки Лапидаријум садржи велику збирку саркофага, али и надгробних стела, а најпознатија је посвећена великом римском јунаку који се звао Тит Коминије. Интересантна је због тога што кроз систем скраћеница који су користили у латинском језику прича о његовом животу: где је сахрањен, када, где је ратовао... 

– На овом примеру посетиоцима објашњавам зашто су богати заправо богати: зато што знају да уштеде. Каменорезачки занат увек је био исти: наплаћивало се по слову, као и данас, а на нама је да то данас растумачимо, што успешно и чинимо – каже. 

Можда најзанимљивија, а свакако најбоље очувана, јесте породична гробница где су представљени господар и господарица куће који држе птице у рукама. 

– Како је саркофаг из трећег века, дакле пре Миланског едикта, значи да су можда били рани хришћани, те нису смели да ставе неки јасан симбол, те су се одлучили за алузију на Светог духа. Апропо приче о богатима, видите да са ове стране нема ничег. Као и дан-данас, имали су улице које практично пролазе кроз гробље, па су ту страну окретали према зиду или некој целини, а обрађену према људима – напомиње. 

Сунчани сат, још један вредан експонат сталне поставке Лапидаријума, изграђен је 100. године нове ере по захтеву богаташа Кратила Папија. За ту намену наручио је бели мермер и ангажовао грчког вајара и астронома, који је у људској величини израдио Атласа што на леђима носи небески свод, а иза њих браћу Херкула и Ификла. То је уједно и једина скулптура у свету на којој је приказан лик Ификла, којег смо могли да видимо једино на вазама изложеним у Метрополитену и Лувру.

И то није све: осим што показује време, тако што сваки од подељака означава два сата, он има урезану и хоризонталну линију на коју сваког 21. марта пада сенка и означава да је прошла једна година, изузетно прецизно и у савршеном складу са географском ширином Сремске Митровице.

– Фасцинантно је што је град имао уметнике који су могли да израде ово од једног камена, без иједне машине, а још фасцинантније што су имали научнике и астрономе који су просто умели да направе овакав механизам. Ја увек кажем: то су били програмери оног времена – напомиње Поповић. – Додуше, изворно знање јесте грчко, с тим што је за њих оно било строго чувана тајна, а код Римљана је било згодно за јавну употребу: доживљали су га као нешто што ће унапредити њихов свакодневни живот.

И овај локалитет, који представља најславније доба старог града – а то је крај трећег и почетак четвртог века, када цар Константин довршава Царску палату – пронађен је пуком срећом. 

– Музеј се завршавао са сунчаним сатом, а онда је 60-их година, приликом копања темеља за нову зграду, установљено да ту постоје старе зидине. Залагањем оновременог руководства Музеја Срема и колега који су радили овде, локалитет је истражен и конзервиран. Тако смо се проширили на још једну парцелу, где се некад налазила луксузна, богаташка кућа коју зовемо Вила Урбана. Ово је само једна просторија те виле, која се иначе налази испод читавог нашег музеја. Ту је заправо био триклинум илити трпезарија, мада ја више волим да кажем свечана сала за забаве и прославе, што знамо пре свега због изванредно лепих мозаика, али и фресака које су осликавале музе. Овде смо презентовали неке од посуда, што оригинале, што реплике, у којима су чувани вино, маслиново уље...

Из тог доба сјаја саговорник нас води до приче о крају Сирмијума, директно повезаним са раним хришћанством које долази у две варијанте, а то су никејско хришћанство и аријанство. 

– Између те две фракције избијају озбиљни сукоби, чак можемо рећи једна врста грађанског рата, који је већ крајем четвртог века изузетно ослабио град и његову дефанзивну моћ. У петом веку похарали су га Хуни, а коначни крај Сирмијума везан је управо за моноксил. Име пловила настало је од две грчке речи: моно (један) и ксило (дрво или стабло). Моноксил је израђиван примитивном техником: дубљењем дебла. Управо овакви чамци коришћени су 582. године приликом опсаде града. Она је била спроведена од стране Авара, коњичког народа из централне Азије који није знао много о пловидби. А Сирмијум није могао да се освоји без приступа реци, која је била извор хране и пијаће воде. Према томе, био им је потребан неко ко је имао ово, а ми верујемо да су то били Словени – каже. 

Цар, прича саговорник, није имао војну моћ да савлада Аваре, те је желео да их поткупи. 

– Његов први покушај био је да уда своју ћерку за Кагана Бајана, предводника аварске хорде. Међутим, док је цар сматрао да је то врхунска почаст, за Кагана понуда није била нимало привлачна, будући да је већ имао више жена – додаје. 

Потом су се Римљани одлучили на бољи потез, а то је израда врхунског украса за Кагана: златног појаса. Он је заиста поклоњен предводнику, али је овај касније погазио реч и покорио град. 

– Појас су 1992. године пронашла два човека из села недалеко од Сремске Митровице приликом пољских радова, мада је не верујем у ту причу из више разлога. Између осталог, бавили су се проналажењем таквих предмета, а онда покушали да продају појас, што се прочуло. На тај начин је полиција запленила предмет – прича Поповић, додајући како је чиста срећа да су због људске похлепе дошли у посед таквог блага.

На питање где се налази, будући да Музеј има власништво над њим, саговорник је остао загонетан.

– У питању је предмет непроцењиве вредности, не толико што је од чистог 22-каратног злата и драгог камења, него што је уникатан. Када је реч о таквим артефактима, постоје тачно прописани услови на који начин се могу чувати. Места која их испуњавају је само неколико у овој држави, не бих прецизирао више од тога. Прошло је тридесетак година док јавност није добила могућност да види златни појас. Први пут је изложен 2023. године и том приликом Музеј је био блокиран од стране полиције и приватног обезбеђења. Да вам не причам да сам завршио изложбу са металним кофером који ми је био привезан лисицама за руку, и тако сам одвезен колима у непознатном правцу. Будући да су услови прескупи за наше стандарде, ми га и не излажемо, међутим, холограм оригинала може да се види у нашој археолошкој поставци од 2023. године – каже. 

Пројекат „Путовање кроз историју и природу Сремске Митровице“ реализује Дневник Војводина Прес, а суфинансиран је из буџета Града Сремска Митровица – Градска управа за културу и спорт. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.