. У Улици краља Александра налази се неколико палата чији су власници и инвеститори били богати и угледни грађани – палата породице Дунђерски, Адамовићева, Винклова, Клајнова и Менратова палата, а наша саговорница одлучила је да читаоце „Дневника“ спроведе до три, које су грађене у потпуно независним архитектонским стиловима – историзма, сецесије и модерне.
Палата Дунђерских у Улици краља Александра 3 саграђена је 1853. године у стилу историзма, док је прилагођена 1888. године. Како Мирјана објашњава, гроф Адолф Сечењ 1853. године је код архитекте Јозефа Вилда наручио пројекат за градњу спратне палате, док она данашњи изглед добија захваљујући преадаптацији објекта за новог власника, велепоседника Лазара Дунђерског.
– Палата је грађена тако да својим габаритом и декорацијом уличне фасаде и ентеријера остави утисак на пролазнике и посетиоце, док се у приземљу налази ајнфорт и по један локал са обе стране, а на спрату простран стан са салоном ка улици, примерен богатој породици из оног времена – говори Николић. – У крилима су још два мања стана, а спратни прозори богато су декорисани, као и кровни надзидак са густим низом наизменичних конзола и индивидуализованих мушких женских маски, изнад којих је грофовски грб са две алегоријске фигуре.
Из приземља се стиже у пространи степенишни хол, са масивним степеништем и тешком оградом од кованог гвожђа, а како наша саговорница открива, палата је некада имала атријумско двориште које није сачувано, услед касније градње других објеката.
– Менратова палата у Улици краља Александра 14 саграђена је 1908. године у сецесијском стилу, а име је добила је име по свом власнику Јожефу Менрату, богатом трговцу намештајем – прича Мирјана Николић. – Пројекат је урадио будимпештански архитекта Липот Баумхорн, по чијим пројектима су у Новом Саду грађене Јеврејска синагога, зграда Војвођанске банке на главном градском тргу и палата на Тргу Марије Трандафил, које уз Менратову палату, спадају у сам врх сецесијског стила насталог код нас
И ова палата је, као и претходна, стамбено-пословног карактера. Према речима наше саговорнице, у приземљу је у једном локалу Менрат држао велику продавницу намештаја, док је у другом била ексклузивна продавница са стакленом и порцеланском робом трговца Нишевића.
– На спратовима су станови, пространи ка улици и скромнији и грађени за најам у крилима зграде, а на средини приземља је широк и висок пролаз који се на левој страни завршава широким степеништем са газиштем од вештачког камена – објаснила је Николић. – На прозорима су геометријске витражне композиције, а на плафону, високо изнад другог спрата, на вертикали зидова је богата штуко декоративна пластика.
Саграђена 1933. године у стилу модерне, и Клајнова палата краси Улицу краља Александра на броју 6. Израду пројекта наручио је почетком 1932. године трговац Еуген Клајн, познати новосадски „краљ чарапа“, који је у овој згради имао чувену радњу.
– Пројектант је био Ђорђе Табаковић, творац неких од најлепших дела српске модерне међуратне архитектуре насталих на тлу Војводине, а уз Табаковића, извођач радова је био Емил Санто, такође познато име новосадског градитељства – открива наша саговорница. – Грађена као четвороспратница на релативно узаној парцели у непосредној близини Градске куће, Клајнова палата налази се у низу и између две знатно ниже и старије спратне стилске куће.
Према речима Мирјана Николић, авангардни изглед уличне фасаде је представљао готово револуционарни корак у тадашњем новосадском градитељству, те је равним белим зидним површинама од вештачког камена и великим застакљеним површинама визуелно је постигнут ритам пуног и празног, а станови на спрату су грађени квалитетно и луксузно, са модерно дизајнираним ентеријером и употребом савремених материјала.
Д. Андулајевић
