Varoški spomenar: Skela Preko Dunava uz zavijanje sirena

 preorijentišu na skele. Na taj period pre 16 godina, podsetila me je i crno-bela fotografija kolege foto-reportera „Dnevnika”, koji je dolazak skelom s petrovaradinske strane zabeležio objektivom. Sticajem okolnosti, upravo smo tom vojnom skelom u Novi Sad stigli moj tadašnji urednik Bane Punoševac i ja, pa u mom foto-albumu zauzima posebno mesto.

U knjizi Velimira Vukmanovića „Novi Sad na Dunavu, skele i pontonski mostovi” pročitah da je još 1213. godine Novi Sad (Vasaros Varad) i Petrovaradin (Varad) povezivala skela jer široka rečna korita nisu drugačije mogla biti premošćena.U periodu od 1924. do 1928. godine, kada je izgrađen Most kraljevića Tomislava, nije bilo stalnog mosta, pošto su Poćorekov most srušile sante leda februara 1924. godine.

Stoga je list „Jedinstvo” 17. februara iste godine objavio tekst o raspisivanju licitacije za uspostavljanje skele između Novog Sada i Petrovaradina da bi koliko-toliko bio olakšan kolski saobraćaj. Ubrzo je prevoz putnika u pomenute četiri godine održavala motorna skela firme „Gutman i Frank”, a skelom iste firme, na istoj relaciji, prevoženi su putnici i tokom Drugog svetskog rata.



Posle oslobođenja, 20. maja 1945. godine, Josip Broz Tito je u jutarnjim časovima s petrovaradinske strane prešao skelom do Novog Sada. U tim poratnim vremenima osam skela prevozilo je putnike između Novog Sada i Sremske Kamenice, Futoga i Beočina, Begeča i Banoštora i Sremskih Karlovaca i Kovilja.

Od Futoga do Beočina i Čerevića, kao i od Begeča do Banoštora i danas se Dunav prelazi skelom. Ima u toj vožnji neke posebne čari, ali samo kada miris dunavske vode ne remeti zlokobni zvuk zavijajućih sirena i zaglušujućih detonacija.



S. Savić