(VIDEO) "POROĐAJ NE MORA DA BOLI" NOVOSAĐANKA ORNELA POMAŽE ŽENAMA KROZ HIPNOPOROĐAJNE TEHNIKE- Njena ispovest menja pogled na rađanje: Iznela MITOVE o porođajnom činu
U moru saveta, foruma i neproverenih informacija koje trudnice danas mogu da pronađu na internetu, u Novom Sadu živi sertifikovana edukatorka koja se sistematski i profesionalno bavi pripremom žena za porođaj kroz hipnoporođajne tehnike. Ornela Žižić, vođena ličnim iskustvom, ali i ozbiljnom edukacijom završenom u Velikoj Britaniji, svoju misiju je pronašla u tome da ženama vrati osećaj sigurnosti, znanja i poverenja u sopstveno telo.
Nakon prvog porođaja, za koji kaže da mu se „olako prepustila“, Ornela je odlučila da u drugo iskustvo uđe potpuno drugačije – informisana, pripremljena i aktivna.
Kako ističe, prekretnica se dogodila kada je naišla na profesora sa Balkana, akušera koji je četiri decenije radio u Sjedinjenim Američkim Državama. On je, kako navodi, vodio Fejsbuk grupu sa više od 6.000 žena, u okviru koje je besplatno delio savete i podučavao tehnike disanja za lakši porođaj.
– Tada sam prvi put čula da porođaj može da bude prelepo i transformativno iskustvo za ženu. Kroz razgovore s njim poželela sam da i moj drugi porođaj bude upravo takav – kaže Ornela.
U pripremi za dolazak druge ćerke posebnu pažnju posvetila je tehnikama disanja. Primenjivala je, objašnjava, specifičan način disanja – udisaj na levu, izdisaj na desnu nozdrvu – koji, kako joj je objašnjeno, pomaže opuštanju tela i pripremi za porođaj.
– Materica je mišić, a kada je žena u strahu i napeta, teško može da se opusti. Zato sam radila na tome da budem mirna i fokusirana – ističe ona.
Rezultat je, kaže, bio potpuno drugačije iskustvo u odnosu na prvi put.
– Drugi porođaj sam prošla sa minimalnim bolovima. Već posle dva dana bila sam na proslavi rođenja svoje druge ćerke – navodi Ornela, naglašavajući da joj je upravo priprema donela osećaj kontrole i sigurnosti.
Sada, kao mama tri devojčice i novinarka, shvatila je da ženama zapravo nedostaju jasne, smirujuće i praktične informacije. Treći porođaj joj je dodatno potvrdio koliko mentalna priprema, razumevanje fiziologije i odnos prema sopstvenom telu mogu oblikovati iskustvo žene. Iz tog ličnog, ali i profesionalnog uvida, nastala je njena želja da radi kao edukator i pomogne ženama da u porođaj uđu informisane, sigurnije i sa osećajem da imaju svoj glas.
U decembru je završila obuku za edukatore na jednom od insituta iz Velike Britanije.
-U svom radu koristim metode hipnoporođajne tehnike (Kg Hypnobirthing), koji je skup naučno zasnovanih činjenica iz neurofiziologije, psihologije i fiziologije. U tom pristupu porođaj se posmatra kao radnja autonomnog nervnog sistema gde je zadatak trudnice da kroz razumevanje tela, relaksaciju i disanje ukloni napetost u telu koja je uzročnik bola u porođaju. U ovom pristupu strah je glavna kočnica dobrom iskustvo tako da mnogo govorimo o poreklu straha i kako da utičemo na to da nas tokom porođaja ne preplavi- istakla je Žižić za naš portal.
Edukatorka navodi dalje da trudnicama pruža jasnu navigaciju kroz procedure i uči ih kako da komuniciraju sa medicinskim timom na način koji gradi saradnju i poštovanje.
-Poseban fokus mog rada su provereni edukativni materijali zasnovani na relevantnim istraživanjima i savremenim smernicama. Kroz njih žene dobijaju relevantne izvore objašnjenja najčešćih intervencija, opcija i postupaka koji im omogućavaju da dalje istražuju i donose informisane odluke. Ali, rad sa trudnicama za mene nije samo učenje tehnika disanja ili opuštanja. Da bismo stvarno promenile iskustvo porođaja, moramo razumeti odakle dolazi toliki strahčesto iz generacijskih priča, kulturnih obrazaca i načina na koji smo naučene da gledamo na porođaj. Kada žena razume te slojeve, njen nervni sistem prestaje da reaguje iz starog programa, a porođaj počinje da se doživljava drugačije- rekla je i dodala:
-Iz mog iskustva rada, žene se često ne plaše samog porođaja, već načina na koji će biti tretirane u porodilištu. Strah je povezan sa pričama o neadekvatnoj komunikaciji, nedostatku informisanog pristanka i osećaju da nemaju glas u procesu koji se tiče njihovog tela.
Ona ističe da se generacijama prenose isključivo traumatične priče bez konteksta, bez objašnjenja i bez pozitivnih iskustava koja bi napravila balans. Na ovom prostorima, porođaj je decenijama bio tabu tema o kojoj se nije govorilo na način na koji počinje da se govori danas.
-Na našim prostorima i dalje dominiraju mitovi koji oblikuju na strah žena. Najčešće uverenje jeste da porođaj “mora jako da boli“ i da je patnja sastavni deo majčinstva. Time se bol normalizuje, a retko se govori o tome koliko podrška, priprema i uslovi utiču na iskustvo žene. Prisutan je i stav da je carski rez lakši put- objasnila je Žižić za Dnevnik.
Brojna istraživanja u prethodnim decenijama pokazala su da je prisustvo partnera na porođaju dobrodošlo, ako to žena želi, jer se povećava osećaj sigurnosti, ali i povećava osećaj zajedništva i jača emotivna povezanost partnera. Međutim, kako naša sagovornica navodi, u našoj zemlji se prisustvo partnera na porođaju često pogrešno predstavlja u narodu kao da je muškarac publika i da je dolazi da „gleda porođaj“.
-To nije njegova uloga. Njegova uloga je da bude emocionalna sigurnost žene. Da komunicira njene potrebe kada ona ne može i bude zaštitnik celog procesa. To je deo savremene, kvalitetne, humane i savremene perinatalne brige- zaključila je. S