(ВИДЕО) "ПОРОЂАЈ НЕ МОРА ДА БОЛИ" НОВОСАЂАНКА ОРНЕЛА ПОМАЖЕ ЖЕНАМА КРОЗ ХИПНОПОРОЂАЈНЕ ТЕХНИКЕ- Њена исповест мења поглед на рађање: Изнела МИТОВЕ о порођајном чину
У мору савета, форума и непроверених информација које труднице данас могу да пронађу на интернету, у Новом Саду живи сертификована едукаторка која се систематски и професионално бави припремом жена за порођај кроз хипнопорођајне технике. Орнела Жижић, вођена личним искуством, али и озбиљном едукацијом завршеном у Великој Британији, своју мисију је пронашла у томе да женама врати осећај сигурности, знања и поверења у сопствено тело.
Након првог порођаја, за који каже да му се „олако препустила“, Орнела је одлучила да у друго искуство уђе потпуно другачије – информисана, припремљена и активна.
Како истиче, прекретница се догодила када је наишла на професора са Балкана, акушера који је четири деценије радио у Сједињеним Америчким Државама. Он је, како наводи, водио Фејсбук групу са више од 6.000 жена, у оквиру које је бесплатно делио савете и подучавао технике дисања за лакши порођај.
– Тада сам први пут чула да порођај може да буде прелепо и трансформативно искуство за жену. Кроз разговоре с њим пожелела сам да и мој други порођај буде управо такав – каже Орнела.
У припреми за долазак друге ћерке посебну пажњу посветила је техникама дисања. Примењивала је, објашњава, специфичан начин дисања – удисај на леву, издисај на десну ноздрву – који, како јој је објашњено, помаже опуштању тела и припреми за порођај.
– Материца је мишић, а када је жена у страху и напета, тешко може да се опусти. Зато сам радила на томе да будем мирна и фокусирана – истиче она.
Резултат је, каже, био потпуно другачије искуство у односу на први пут.
– Други порођај сам прошла са минималним боловима. Већ после два дана била сам на прослави рођења своје друге ћерке – наводи Орнела, наглашавајући да јој је управо припрема донела осећај контроле и сигурности.
Сада, као мама три девојчице и новинарка, схватила је да женама заправо недостају јасне, смирујуће и практичне информације. Трећи порођај јој је додатно потврдио колико ментална припрема, разумевање физиологије и однос према сопственом телу могу обликовати искуство жене. Из тог личног, али и професионалног увида, настала је њена жеља да ради као едукатор и помогне женама да у порођај уђу информисане, сигурније и са осећајем да имају свој глас.
У децембру је завршила обуку за едукаторе на једном од инситута из Велике Британије.
-У свом раду користим методе хипнопорођајне технике (Kg Hypnobirthing), који је скуп научно заснованих чињеница из неурофизиологије, психологије и физиологије. У том приступу порођај се посматра као радња аутономног нервног система где је задатак труднице да кроз разумевање тела, релаксацију и дисање уклони напетост у телу која је узрочник бола у порођају. У овом приступу страх је главна кочница добром искуство тако да много говоримо о пореклу страха и како да утичемо на то да нас током порођаја не преплави- истакла је Жижић за наш портал.
Едукаторка наводи даље да трудницама пружа јасну навигацију кроз процедуре и учи их како да комуницирају са медицинским тимом на начин који гради сарадњу и поштовање.
-Посебан фокус мог рада су проверени едукативни материјали засновани на релевантним истраживањима и савременим смерницама. Кроз њих жене добијају релевантне изворе објашњења најчешћих интервенција, опција и поступака који им омогућавају да даље истражују и доносе информисане одлуке. Али, рад са трудницама за мене није само учење техника дисања или опуштања. Да бисмо стварно промениле искуство порођаја, морамо разумети одакле долази толики страхчесто из генерацијских прича, културних образаца и начина на који смо научене да гледамо на порођај. Када жена разуме те слојеве, њен нервни систем престаје да реагује из старог програма, а порођај почиње да се доживљава другачије- рекла је и додала:
-Из мог искуства рада, жене се често не плаше самог порођаја, већ начина на који ће бити третиране у породилишту. Страх је повезан са причама о неадекватној комуникацији, недостатку информисаног пристанка и осећају да немају глас у процесу који се тиче њиховог тела.
Она истиче да се генерацијама преносе искључиво трауматичне приче без контекста, без објашњења и без позитивних искустава која би направила баланс. На овом просторима, порођај је деценијама био табу тема о којој се није говорило на начин на који почиње да се говори данас.
-На нашим просторима и даље доминирају митови који обликују на страх жена. Најчешће уверење јесте да порођај “мора јако да боли“ и да је патња саставни део мајчинства. Тиме се бол нормализује, а ретко се говори о томе колико подршка, припрема и услови утичу на искуство жене. Присутан је и став да је царски рез лакши пут- објаснила је Жижић за Дневник.
Бројна истраживања у претходним деценијама показала су да је присуство партнера на порођају добродошло, ако то жена жели, јер се повећава осећај сигурности, али и повећава осећај заједништва и јача емотивна повезаност партнера. Међутим, како наша саговорница наводи, у нашој земљи се присуство партнера на порођају често погрешно представља у народу као да је мушкарац публика и да је долази да „гледа порођај“.
-То није његова улога. Његова улога је да буде емоционална сигурност жене. Да комуницира њене потребе када она не може и буде заштитник целог процеса. То је део савремене, квалитетне, хумане и савремене перинаталне бриге- закључила је. С