U znak SEĆANJA NA ČUVENOG NOVOSADSKOG KNJIŽARA Radmila Mulića ŠESTOAPRILSKA BIBLIOTEKA OVE GODINE OBOJENA U ŽUTO U svakoj knjizi i poziv za pomoć našoj Branči!

Njen tvorac, naš kolega Slobodan Šušnjević, već godinama na simboličan način vraća knjigu među ljude, tamo gde joj je, kako kaže, i mesto. Ove godine pokretna biblioteka našla je utočište iza Srpskog narodnog pozorišta, tik uz NS bajk stanicu. 

Ideja je jednostavna: da prolaznici, možda baš nakon vožnje biciklom, ili pak pre nego što krenu u avanture, zastanu, izaberu knjigu i ponesu je sa sobom i bez obaveze da je vrate.
 

Svaka knjiga nosi poseban pečat „Eks libris”, sa naznakom da pripada Šestoaprilskoj biblioteci. Taj mali znak razlikovanja nije samo formalnost, već podsetnik na ovu misiju da knjiga kruži, da se čita i deli. Ne gajim iluziju da će ljudi vraćati knjige. Naprotiv, želim da ih uzimaju. Ako nestanu sa police, to znači da je misija uspela – kaže Šušnjević.
 

Knjige prikuplja tokom cele godine, neke dobija od prijatelja, dok neke sam kupuje. Oko njegove ideje s vremenom se okupila zajednica ljubitelja knjige, onih koji cene ne samo sadržaj već i formu, miris starog papira, težinu korica i osećaj listanja. 
 

Ovogodišnja polica, obojena u upadljivu žutu boju, nosi i ličnu notu. Naime, ovu nesvakidašnju biblioteku Slobodan je posvetio svom prijatelju Radmilu Muliću, vlasniku knjižare „Mala velika knjiga”, čije su police bile upravo takve, žute i prepoznatljive.

Pored kulturnog i simboličkog značaja, biblioteka ovog puta ima i humanitarni karakter. 
 

U svakoj knjizi nalazi se poziv za pomoć našoj koleginici Branki Pavković, koja se već dve godine bori sa teškom bolešću. Čitaoci koji ponesu knjigu, pozvani su da pošalju SMS poruku na 3030, s tekstom 1947, ili uplate novac preko fondacije „Budi human” – poručuje naš kolega foto-reporter. 
 

Sećanje na 6. april živeće večno kroz ovakve i slične akcije, a Slobodan kaže da je jako važno ne zaboraviti. 
 

Tog dana, 1941. godine, uništena je Narodna biblioteka Srbije, a sa njom i neprocenjivo kulturno blago – hiljade rukopisa, uključujući dela Vuka Karadžića, Save Mrkalja i brojni srednjovekovni spisi. Požar je trajao danima, a mnogi tekstovi zauvek su izgubljeni, neki nikada ni pročitani. To je bio prekid kulturnog pamćenja. Možda je baš zato danas prilika da se podsetimo koliko je važno čitati, ali i misliti o tome šta čitamo – kaže Šušnjević.
 

Pokretna biblioteka Slobodana Šušnjevića možda ne traje dugo, pojavi se i nestane, ali čini se da upravo u tome leži njena snaga – u  prolaznosti koja pokreće, u gestu koji ostaje i u svakoj knjizi koja pronađe novog čitaoca.
 

I. Bakmaz