У знак СЕЋАЊА НА ЧУВЕНОГ НОВОСАДСКОГ КЊИЖАРА Радмила Мулића ШЕСТОАПРИЛСКА БИБЛИОТЕКА ОВЕ ГОДИНЕ ОБОЈЕНА У ЖУТО У свакој књизи и позив за помоћ нашој Бранчи!

Њен творац, наш колега Слободан Шушњевић, већ годинама на симболичан начин враћа књигу међу људе, тамо где јој је, како каже, и место. Ове године покретна библиотека нашла је уточиште иза Српског народног позоришта, тик уз НС бајк станицу. 

Идеја је једноставна: да пролазници, можда баш након вожње бициклом, или пак пре него што крену у авантуре, застану, изаберу књигу и понесу је са собом и без обавезе да је врате.
 

Свака књига носи посебан печат „Екс либрис”, са назнаком да припада Шестоаприлској библиотеци. Тај мали знак разликовања није само формалност, већ подсетник на ову мисију да књига кружи, да се чита и дели. Не гајим илузију да ће људи враћати књиге. Напротив, желим да их узимају. Ако нестану са полице, то значи да је мисија успела – каже Шушњевић.
 

Књиге прикупља током целе године, неке добија од пријатеља, док неке сам купује. Око његове идеје с временом се окупила заједница љубитеља књиге, оних који цене не само садржај већ и форму, мирис старог папира, тежину корица и осећај листања. 
 

Овогодишња полица, обојена у упадљиву жуту боју, носи и личну ноту. Наиме, ову несвакидашњу библиотеку Слободан је посветио свом пријатељу Радмилу Мулићу, власнику књижаре „Мала велика књига”, чије су полице биле управо такве, жуте и препознатљиве.

Поред културног и симболичког значаја, библиотека овог пута има и хуманитарни карактер. 
 

У свакој књизи налази се позив за помоћ нашој колегиници Бранки Павковић, која се већ две године бори са тешком болешћу. Читаоци који понесу књигу, позвани су да пошаљу СМС поруку на 3030, с текстом 1947, или уплате новац преко фондације „Буди хуман” – поручује наш колега фото-репортер. 
 

Сећање на 6. април живеће вечно кроз овакве и сличне акције, а Слободан каже да је јако важно не заборавити. 
 

Тог дана, 1941. године, уништена је Народна библиотека Србије, а са њом и непроцењиво културно благо – хиљаде рукописа, укључујући дела Вука Караџића, Саве Мркаља и бројни средњовековни списи. Пожар је трајао данима, а многи текстови заувек су изгубљени, неки никада ни прочитани. То је био прекид културног памћења. Можда је баш зато данас прилика да се подсетимо колико је важно читати, али и мислити о томе шта читамо – каже Шушњевић.
 

Покретна библиотека Слободана Шушњевића можда не траје дуго, појави се и нестане, али чини се да управо у томе лежи њена снага – у  пролазности која покреће, у гесту који остаје и у свакој књизи која пронађе новог читаоца.
 

И. Бакмаз