ZNATE LI ŠTA JE „TATING“ TEHNIKA Novosađanka Bojana Krnić Škiljo čuva stari, prefinjeni zanat od zaborava

Naša sagovornica izrađuje unikatni nakit posebnom tehnikom izrade čipke „tatting“ i stoji iz brenda „Iglica store“. Kako kaže, potpuno je samouka i svoje znanje nije nasledila, već ga je stekla – sa puno volje, strpljenja i ljubavi prema ručnom radu. 

– Pretražujući „Pinterest“ sam ugledala nakit koji me je privukao svojom elegancijom, otkrila sam da je napravljen „tatting“ tehnikom. Kako niko iz moje okoline to nije umeo da radi, jedini izvor mi je bio Internet, bilo je dosta teško tako učiti, ali sam posle nekoliko meseci savladala tehniku – istakla je ona. 

„Tatting“, poznat i kao tehnika izrade čipke, u našem regionu gotovo je zaboravljena. Bojana navodi da poznaje samo nekoliko umetnica koje se bave ovim zanatom, i to isključivo onlajn. 
Sve što vidi svetlo dana iz Bojanine radionice je rezultat njenog truda – od izrade nakita do fotografisanja, vođenja društvenih mreža, administracije i dostave. 

– U mojoj kući se oduvek bavilo ručnim radom, pletenjem, heklanjem, vezom i šivenjem i meni je normalno da napraviš sebi šta ti je potrebno – rekla je Bojana. – Kako ovu tehniku u mom okruženju malo ko poznaje, sve češće razmišljam kako bi bilo dobro da prenesem umeće na mlade ljude, budući da je jako stara, prefinjena i posebna. 

U radu je inspiriše lepota same kreacije, kaže ona za naš list. Ipak, Bojana na društvenim mrežama prati i nekoliko umetnica iz Rusije, Irana i Ukrajine, za čije kreacije kaže da su neverovatne.

– „Tatting“ se može raditi pomoću dva alata, igle i čunčića i oba imaju svoje prednosti i mane, a kombinacijom se dobija najbolji krajnji proizvod. Kada sam počinjala, koristila sam deblji konac, a sada tanki jer je prefinjenost i lepota bolji što je konac tanji, a to zahteva i mnogo više sati rada  – objasnila je. 

Kako kaže, zainteresovanih za njene radove je mnogo, a budući da je nakit lepši uživo, Bojana se trudi da što više učestvuje na bazarima. Osim toga, njeni proizvodi su dostupni na njenim Instagram i Fejsbuk profilima, kao i u nekoliko izložbenih galerija u Novom Sadu i Beogradu, a u planu je i izrada sajta. 

Kao i svaka umetnica i preduzetnica, i Bojana se suočava sa mnogobrojnim izazovima, a na prvom mestu je dolazak do krajnjih kupaca. Osim toga, ona se redovno suočava i sa problemom nabavke kvalitetnih materijala u Srbiji, pa je prinuđena da ih poručuje u inostranstvu, zbog čega je potrebno pažljivo planiranje i pridržavanje rasporeda. 

Planovi za budućnost su joj ambiciozni, ali i ostvarivi. Bojana želi da nastavi usavršavanje same tehnike, te da izrađuje složenije modele i – možda najvažnije – da počne da prenosi znanje i sačuva tehniku od zaborava. Želi i da napravi set za mlade, za venčanje.  

Kao neko ko je u osnovnoškolskom obrazovanju imao predmet Domaćinstvo, Bojana veruje da bi povratak praktičnih veština u škole imao veliki značaj za očuvanje zanata.

– Smatram da je za čoveka važno da ovlada sa što više veština u životu, a ručni rad je jako lepa veština. Uči te strpljenju, preciznosti, obraćanju pažnje na detalje i istrajnosti na putu do cilja. Da bi savladao neku tehniku, potrebno je uložiti mnogo vremena, učiti na greškama i učiti se strpljenju. Nema veće sreće nego kad završiš svoj rad, neprocenjivo je. Stare zanate treba sačuvati od zaborava, jer su nam oni ostavljeni u nasleđe – naglasila je naša sagovornica.

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.