ЗНАТЕ ЛИ ШТА ЈЕ „ТАТИНГ“ ТЕХНИКА Новосађанка Бојана Крнић Шкиљо чува стари, префињени занат од заборава

Наша саговорница израђује уникатни накит посебном техником израде чипке „tatting“ и стоји из бренда „Iglica store“. Како каже, потпуно је самоука и своје знање није наследила, већ га је стекла – са пуно воље, стрпљења и љубави према ручном раду. 

– Претражујући „Пинтерест“ сам угледала накит који ме је привукао својом елеганцијом, открила сам да је направљен „tatting“ техником. Како нико из моје околине то није умео да ради, једини извор ми је био Интернет, било је доста тешко тако учити, али сам после неколико месеци савладала технику – истакла је она. 

„Tatting“, познат и као техника израде чипке, у нашем региону готово је заборављена. Бојана наводи да познаје само неколико уметница које се баве овим занатом, и то искључиво онлајн. 
Све што види светло дана из Бојанине радионице је резултат њеног труда – од израде накита до фотографисања, вођења друштвених мрежа, администрације и доставе. 

– У мојој кући се одувек бавило ручним радом, плетењем, хеклањем, везом и шивењем и мени је нормално да направиш себи шта ти је потребно – рекла је Бојана. – Како ову технику у мом окружењу мало ко познаје, све чешће размишљам како би било добро да пренесем умеће на младе људе, будући да је јако стара, префињена и посебна. 

У раду је инспирише лепота саме креације, каже она за наш лист. Ипак, Бојана на друштвеним мрежама прати и неколико уметница из Русије, Ирана и Украјине, за чије креације каже да су невероватне.

– „Tatting“ се може радити помоћу два алата, игле и чунчића и оба имају своје предности и мане, а комбинацијом се добија најбољи крајњи производ. Када сам почињала, користила сам дебљи конац, а сада танки јер је префињеност и лепота бољи што је конац тањи, а то захтева и много више сати рада  – објаснила је. 

Како каже, заинтересованих за њене радове је много, а будући да је накит лепши уживо, Бојана се труди да што више учествује на базарима. Осим тога, њени производи су доступни на њеним Инстаграм и Фејсбук профилима, као и у неколико изложбених галерија у Новом Саду и Београду, а у плану је и израда сајта. 

Као и свака уметница и предузетница, и Бојана се суочава са многобројним изазовима, а на првом месту је долазак до крајњих купаца. Осим тога, она се редовно суочава и са проблемом набавке квалитетних материјала у Србији, па је принуђена да их поручује у иностранству, због чега је потребно пажљиво планирање и придржавање распореда. 

Планови за будућност су јој амбициозни, али и оствариви. Бојана жели да настави усавршавање саме технике, те да израђује сложеније моделе и – можда најважније – да почне да преноси знање и сачува технику од заборава. Жели и да направи сет за младе, за венчање.  

Као неко ко је у основношколском образовању имао предмет Домаћинство, Бојана верује да би повратак практичних вештина у школе имао велики значај за очување заната.

– Сматрам да је за човека важно да овлада са што више вештина у животу, а ручни рад је јако лепа вештина. Учи те стрпљењу, прецизности, обраћању пажње на детаље и истрајности на путу до циља. Да би савладао неку технику, потребно је уложити много времена, учити на грешкама и учити се стрпљењу. Нема веће среће него кад завршиш свој рад, непроцењиво је. Старе занате треба сачувати од заборава, јер су нам они остављени у наслеђе – нагласила је наша саговорница.

Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.