Dodik: Istorijske činjenice govore o srpskom stradanju
BANJALUKA: Predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je danas na Kozari da istorijske činjenice koje se mogu videti na spomen-obeležjima govore o stradanju srpskog naroda i pozvao Srbe da se odupru podelama, jer su jedan narod ma gde živeli.
Dodik je u obraćanju na Mrakovici, gde je danas obeleženo 77 godina od Bitke na Kozari, rekao da je i on dete Kozare, vaspitan na onome šta ona jeste i šta je dala, prenosi RTRS.
On je podsetio da je srpski narod stradao u ratovima u prošlom veku i da je NDH pokušala da uništi Srbe, naglasivši da je u ustaškim logorima ubijen ogroman broj srpske dece.
"Stradalništvo je deo mog odrastanja, jer su i moji preci stradali u Jasenovcu", rekao je Dodik i dodao da je ponosan na Srbe koji su uspeli da se izbore za slobodu.
Dodik je istakao da je obaveza vlasti Srpske i Srbije da se na ovakav način obeležavaju dani sećanja na srpska stradanja i da su Srbi uvek branili sebe, da nikoga nisu progonili, a da su ustaše u Jasenovcu htele da zatru srpski narod na ovim prostorima, ali da u tome nisu uspeli.
Prema njegovim rečima, Srbi su u bivšoj Jugoslaviji bili satanizovani.
"Narod Kozare je bio zapostavljen u Titovom režimu, uradićemo ovde da Banjaluka i Prijedor budu povezani auto-putem", rekao je Dodik.
On je podsetio i na izjavu visokog predstavnika Valentina Incka da je Srpska veća od Izraela i da može da primi migrante, ocenivši da su Inckovi preci krivi što je Srba malo, jer su ih u dva navrata pobili, a sada priča kako treba da Srpska prihvati neke druge.
"Nismo mi otišli u Austriju i Nemačku da nas pobiju, oni su došli ovde", rekao Dodik i ponovio da Republika Srpska neće primiti migrante.
U bici na Kozari ubijeno je 40.000 civila, a 68.000 je zarobljeno i odvedeno u logore.
Prethodno su na centralno spomen-obeležje na Mrakovici položeni venci.
Vence su položili srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske Željka Cvijanović i ministri u Vladi RS.
Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je danas, na obeležavanju 77 godina od Bitke na Kozari, da je Kozara jedan od najboljih pokazatelja kako život može da pobedi smrt i onda kada je smrt bila toliko zastrašujuća i uzimala tolike žrtve.
"Ne postoji stvar koja će nas odmaći od onog što se zove jaka Republika Srpska. Zato što nas Republika Srpska čuva i mi moramo da čuvamo nju, naravno, sećajući se svih momenata iz prošlosti", poručila je Cvijanović u obraćanju na skupu na Mrakovici, prenosi RTRS banjalučke medije.
Ona je naglasila da ne sme biti mesta naivnosti, da se mora znati da je bilo mnogo grešaka u prošlosti i mnogo vremena koja su postala ili bila objašnjavana na sasvim drugačiji način.
Cvijanovićeva je ukazala da mnogo žrtava nikada nisu dobile, ni domaću, ni međunarodnu pažnju, a obaveza današnjih i budućih generacija je da ispravljaju takve greške.
"Moramo poštovati slobodu koju uživamo. Kozara je primer kako se moglo preživeti u teškim vremenima. Kozara je zato majka za sve nas, odakle god smo dolazili, ali isto tako i velika obaveza za naše institucije i svakog našeg pojedinca i građanina, da veruje u ono što je ispred nas", istakla je Cvijanović.
U umetničkom delu programa nastupili su hor "Una" iz Novog Grada, koji je pod vođstvom dirigenta Gorana Vulete pevao himne Republike Srpske i Srbije, glumica Narodnog pozorišta Republike Srpske Radenka Ševa i Udruženje za očuvanje tradicije Prijedor.
Navodi se da su prethodili parastos kod Spomen krsta i polaganje venaca u spomeničkom kompleksu Mrakovica.
Skupu, koji su zajednički organizovali resorni odbori vlada Srpske i Srbije, prisustvovali su predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, ministri u Vladi Republike Srpske, delegacija Narodne skupštine Republike Srpske, izaslanik predsednika Skupštine Srbije Veroljub Arsić, zamenik ruskog ambasadora u BiH Aleksej Kerestedžijanc, gradonačelnik Prijedora Milenko Đaković, kao i predstavnici SUBNOR, Udruženja logoraša Drugog svetskog rata iz Republike Srpske i Srbije, brojnih organizacija proisteklih iz odbrambeno-otadžbinskog rata, OEBS i Trećeg pešadijskog (Republika Srpska) puka Oružanih snaga BiH.
Navodi se da je Bitka na Kozari počela 10. juna 1942. godine i trajala je 27 dana. Simbol je stradanja i otpora srpskog naroda u borbi protiv nacista i ustaša, u kojoj je ubijeno 40.000 civila, a 68.000 je zarobljeno i odvedeno u logore.