Додик: Историјске чињенице говоре о српском страдању

Додик је у обраћању на Мраковици, где је данас обележено 77 година од Битке на Козари, рекао да је и он дете Козаре, васпитан на ономе шта она јесте и шта је дала, преноси РТРС.

Он је подсетио да је српски народ страдао у ратовима у прошлом веку и да је НДХ покушала да уништи Србе, нагласивши да је у усташким логорима убијен огроман број српске деце.

"Страдалништво је део мог одрастања, јер су и моји преци страдали у Јасеновцу", рекао је Додик и додао да је поносан на Србе који су успели да се изборе за слободу.

Додик је истакао да је обавеза власти Српске и Србије да се на овакав начин обележавају дани сећања на српска страдања и да су Срби увек бранили себе, да никога нису прогонили, а да су усташе у Јасеновцу хтеле да затру српски народ на овим просторима, али да у томе нису успели.

Према његовим речима, Срби су у бившој Југославији били сатанизовани.

"Народ Козаре је био запостављен у Титовом режиму, урадићемо овде да Бањалука и Приједор буду повезани ауто-путем", рекао је Додик.

Он је подсетио и на изјаву високог представника Валентина Инцка да је Српска већа од Израела и да може да прими мигранте, оценивши да су Инцкови преци криви што је Срба мало, јер су их у два наврата побили, а сада прича како треба да Српска прихвати неке друге.

"Нисмо ми отишли у Аустрију и Немачку да нас побију, они су дошли овде", рекао Додик и поновио да Република Српска неће примити мигранте.

У бици на Козари убијено је 40.000 цивила, а 68.000 је заробљено и одведено у логоре.

Prеthodno су на централно спомен-обележје на Мраковици положени венци.

Венце су положили српски члан и председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, председник Републике Српске Жељка Цвијановић и министри у Влади РС.

Председница Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је данас, на обележавању 77 година од Битке на Козари, да је Козара један од најбољих показатеља како живот може да победи смрт и онда када је смрт била толико застрашујућа и узимала толике жртве.

"Не постоји ствар која ће нас одмаћи од оног што се зове јака Република Српска. Зато што нас Република Српска чува и ми морамо да чувамо њу, наравно, сећајући се свих момената из прошлости", поручила је Цвијановић у обраћању на скупу на Мраковици, преноси РТРС бањалучке медије.

Она је нагласила да не сме бити места наивности, да се мора знати да је било много грешака у прошлости и много времена која су постала или била објашњавана на сасвим другачији начин.

Цвијановићева је указала да много жртава никада нису добиле, ни домаћу, ни међународну пажњу, а обавеза данашњих и будућих генерација је да исправљају такве грешке.

"Морамо поштовати слободу коју уживамо. Козара је пример како се могло преживети у тешким временима. Козара је зато мајка за све нас, одакле год смо долазили, али исто тако и велика обавеза за наше институције и сваког нашег појединца и грађанина, да верује у оно што је испред нас", истакла је Цвијановић.

У уметничком делу програма наступили су хор "Уна" из Новог Града, који је под вођством диригента Горана Вулете певао химне Републике Српске и Србије, глумица Народног позоришта Републике Српске Раденка Шева и Удружење за очување традиције Приједор.

Наводи се да су prеthodili парастос код Спомен крста и полагање венаца у споменичком комплексу Мраковица.

Скупу, који су заједнички организовали ресорни одбори влада Српске и Србије, присуствовали су председавајући и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, министри у Влади Републике Српске, делегација Народне скупштине Републике Српске, изасланик председника Скупштине Србије Верољуб Арсић, заменик руског амбасадора у БиХ Алексеј Керестеџијанц, градоначелник Приједора Миленко Ђаковић, као и представници СУБНОР, Удружења логораша Другог светског рата из Републике Српске и Србије, бројних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, ОЕБС и Трећег пешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ.

Наводи се да је Битка на Козари почела 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана. Симбол је страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа, у којој је убијено 40.000 цивила, а 68.000 је заробљено и одведено у логоре.