Situacija na Kosovu: UN zabrinute, tenzije prepreka dijalogu
BEOGRAD: Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres zabrinut je zbog tenzija između Beograda i Prištine i apelovao je na sve strane da se uzdrže od zapaljivih izjava i provokacija koje bi mogle izazvati nerede.
Tu ocenu izneo je u najnovijem izveštaju koji će se pred Savetom bezbednosti UN naći 10. juna. Istovremeno, zatražio je da se bez odlaganja uklone sve prepreke nastavku dijaloga. Prvi put od februara, SB UN će razmatrati stanje na Kosovu. Od usvajanje Rezolucije 1244 sredinom 1999. godine, Savet bezbednosti je o Kosovu raspravljao četiri puta godišnje. Na zahtev SAD i Britanije, najmoćnije telo svetske organizacije će, nadalje, o Kosovu raspravljati na svakih šest meseci. Guteres je podsetio na to da od prethodnog izveštaja nije održan nijedan sastanak predstavnika Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije, iako su se krajem aprila lideri dveju strana sastali u Berlinu na samitu koji su organizovali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron.
Kako upozorava, ozbiljne tenzije između Beograda i Prištine i dalje predstavljaju prepreku nastavku produktivnog dijaloga i izazivaju zabrinutost među lokalnim i međunarodnim zvaničnicima zbog mogućeg pogoršanja stabilnosti. Zahtevajući da se uklone prepreke za nastavak dijaloga, naveo je da su takse na proizvode iz centralne Srbije još uvek na snazi, kao i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio kontramere ukoliko Priština ne ukine te takse.
Šef UN je naveo i da su se od prethodnog izveštaja, odnosno u poslednjih šest meseci, na Kosovo vratile 43 osobe, od čega su 34 Srbi. Uključujući i poslednje povratnike, od 2000. godine vratilo se 28.153 od oko 200.000 raseljenih s Kosova. Navodi se i da je u poslednjih šest meseci zabeleženo i nekoliko incidenata u etnički mešovitim sredinama pa je sredinom januara u selu Novak, kod Prizrena, oštećena škola u koju većinom idu srpska deca, dok je napadač, koga su UN identifikovale kao Albanca, u februaru oštetio spomen-ploču dvojici srpskih novinara koji su nestali 1998. godine. Ističe i da je „12. aprila u okolini sela Donji Jasenovik ođeknula eksplozija u kojoj su oštećena dva vozila i kancelarija”.
Dok u Njujorku traju pripreme za zasedanje Saveta bezbednosti, u Prištini su juče na nekoliko zgrada osvanuli grafiti „UNMIK RUSMIK”. Prištinski mediji su tim povodom podsetili na to da je službenik UNMIK-a Mihail Krasnoščenko uhapšen 28. maja tokom akcije kosovske policije u severnoj Mitrovici.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ponovila je da će Rusija tražiti kažnjavanje svih odgovornih za prebijanje člana Misije UN na Kosovu, državljanina te zemlje.
Hapšenje i prebijanje ruskog državljanina, člana UN koji ima diplomatski imunitet, svedoči o klimi potpunog bezakonja na toj teritoriji, apsolutnom prkosu međunarodnom pravu i pravilima civilizovanih međunarodnih kontakata, kazala je Marija Zaharova na konferenciji za novinare.
Po njenim rečima, Rusija će nastaviti da pažljivo prati istragu tog incidenta i zahteva kažnjavanje svih odgovornih „u celom lancu komande”.
Marija Zaharova je upozorila na to da je Kosovo glavni izvor nestabilnosti i mogućeg konflikta u regionu, a ta teritorija „praktično nekontrolisana”.
Ona nije uzrok samo nestabilnosti već i potencijalne opasnosti, nekontrolisana teritorija u srcu Evrope. Nadamo se da će pokrovitelji Prištine, koji više vole da se bave svojim interesima, upotrebiti svoj uticaj da urazume lidere kosovskih Albanaca. U suprotnom, može doći do nepovratnih posledica, upozorila je ona.
Komandant vojne baze „Bondstil” na Kosovu i Metohiji Roj Makareg rekao je u razgovoru s američkim sekretarom za vojsku Markom Esperom da je situacija na kosovskoj teritoriji mirna, a da tenzije dolaze s političkog nivoa. Naveo je da su tenzije između Beograda i Prištine ponovo podignute kada su, kako je rekao, srpske trupe pozvane da budu u „stanju pripravnosti na granici, nakon što je specijalna policija Kosova uhapsila nekoliko albanskih i srpskih policijskih i carinskih službenika optuženih za korupciju”.
Dodao je i da je napetost u odnosima s Rusijom porasla pošto je na severu KiM uhapšen, a zatim proglašen personom non grata ruski državljanin koji je član osoblja UNMIK-a.
Govoreći o okruženju u kojem vojna misija funkcioniše, Makareg je primetio da tu postoji „siva zona”" i mnogo različitih aktera, ali da vojnici rade u bezbednim uslovima uprkos političkim previranjima.
Smatra da na Kosovu ima još dosta posla i da Beograd i Priština treba da postignu političko rešenje.
Delegacija političkih predstavnika Srba s Kosova doputovala je juče u Berlin, gde će imati više sastanaka s predstavnicima nemačke vlade i parlamenta.
Između ostalih, planirani su sastanci sa savetnikom kancelarke Angele Merkel Matijasom Lutenbergom, zatim sa specijalnim izaslanikom za Jugoistočnu Evropu Kristijanom Helbahom kao i s poslanicima Josipom Juratovićem i Manuelom Sarazinom.
Delegaciju čine predsednik Srpske liste Goran Rakić, gradonačelnik Štrpca Bratislav Nikolić, potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić i šef poslaničke grupe Srpske liste u Skupštini Kosova Saša Milosavljević. Poseta Berlinu prilika je da se sagovornicima ukaže na probleme, kao i na trenutnu političku i bezbednosnu situaciju na Kosovu iz ugla srpskog naroda.
Američki sekretar vojske Mark Esper, koji poslednjih dana boravi na Kosovu, rekao je da je cilj njegovog boravka da dobije informacije direktno od vojnika u, kako je primetio, napetoj političkoj situaciji.
Švajcarski dnevnik „Noje ciriher cajtung” upozorava na to da Hašim Tači provocira EU svojim planovima velike Albanije, kritikujući ujedno Berlin i Brisel što godinama nisu reagovali na neispunjavanje Briselskog sporazuma od strane Prištine. Umesto definisanja pravila za potragu za kompromisom, u Berlinu radije nameću rešenje, ističe NČ, dodajući da niko ne zna kako ono treba da izgleda, a jasno je samo da Zajednica srpskih opština, niti razmena teritorija više nisu u ponudi.
S. Stanković