Ту оцену изнео је у најновијем извештају који ће се пред Саветом безбедности УН наћи 10. јуна. Истовремено, затражио је да се без одлагања уклоне све препреке наставку дијалога. Први пут од фебруара, СБ УН ће разматрати стање на Косову. Од усвајање Резолуције 1244 средином 1999. године, Савет безбедности је о Косову расправљао четири пута годишње. На захтев САД и Британије, најмоћније тело светске организације ће, надаље, о Косову расправљати на сваких шест месеци. Гутерес је подсетио на то да од претходног извештаја није одржан ниједан састанак представника Београда и Приштине под окриљем Европске уније, иако су се крајем априла лидери двеју страна састали у Берлину на самиту који су организовали немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон.
Како упозорава, озбиљне тензије између Београда и Приштине и даље представљају препреку наставку продуктивног дијалога и изазивају забринутост међу локалним и међународним званичницима због могућег погоршања стабилности. Захтевајући да се уклоне препреке за наставак дијалога, навео је да су таксе на производе из централне Србије још увек на снази, као и да је председник Србије Александар Вучић најавио контрамере уколико Приштина не укине те таксе.
Шеф УН је навео и да су се од претходног извештаја, односно у последњих шест месеци, на Косово вратиле 43 особе, од чега су 34 Срби. Укључујући и последње повратнике, од 2000. године вратило се 28.153 од око 200.000 расељених с Косова. Наводи се и да је у последњих шест месеци забележено и неколико инцидената у етнички мешовитим срединама па је средином јануара у селу Новак, код Призрена, оштећена школа у коју већином иду српска деца, док је нападач, кога су УН идентификовале као Албанца, у фебруару оштетио спомен-плочу двојици српских новинара који су нестали 1998. године. Истиче и да је „12. априла у околини села Доњи Јасеновик ођекнула експлозија у којој су оштећена два возила и канцеларија”.
Док у Њујорку трају припреме за заседање Савета безбедности, у Приштини су јуче на неколико зграда осванули графити „УНМИК РУСМИК”. Приштински медији су тим поводом подсетили на то да је службеник УНМИК-а Михаил Красношченко ухапшен 28. маја током акције косовске полиције у северној Митровици.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова поновила је да ће Русија тражити кажњавање свих одговорних за пребијање члана Мисије УН на Косову, држављанина те земље.
Хапшење и пребијање руског држављанина, члана УН који има дипломатски имунитет, сведочи о клими потпуног безакоња на тој територији, апсолутном пркосу међународном праву и правилима цивилизованих међународних контаката, казала је Марија Захарова на конференцији за новинаре.
По њеним речима, Русија ће наставити да пажљиво прати истрагу тог инцидента и захтева кажњавање свих одговорних „у целом ланцу команде”.
Марија Захарова је упозорила на то да је Косово главни извор нестабилности и могућег конфликта у региону, а та територија „практично неконтролисана”.
Она није узрок само нестабилности већ и потенцијалне опасности, неконтролисана територија у срцу Европе. Надамо се да ће покровитељи Приштине, који више воле да се баве својим интересима, употребити свој утицај да уразуме лидере косовских Албанаца. У супротном, може доћи до неповратних последица, упозорила је она.
Командант војне базе „Бондстил” на Косову и Метохији Рој Макарег рекао је у разговору с америчким секретаром за војску Марком Еспером да је ситуација на косовској територији мирна, а да тензије долазе с политичког нивоа. Навео је да су тензије између Београда и Приштине поново подигнуте када су, како је рекао, српске трупе позване да буду у „стању приправности на граници, након што је специјална полиција Косова ухапсила неколико албанских и српских полицијских и царинских службеника оптужених за корупцију”.
Додао је и да је напетост у односима с Русијом порасла пошто је на северу КиМ ухапшен, а затим проглашен персоном нон грата руски држављанин који је члан особља УНМИК-а.
Говорећи о окружењу у којем војна мисија функционише, Макарег је приметио да ту постоји „сива зона”" и много различитих актера, али да војници раде у безбедним условима упркос политичким превирањима.
Сматра да на Косову има још доста посла и да Београд и Приштина треба да постигну политичко решење.
Делегација политичких представника Срба с Косова допутовала је јуче у Берлин, где ће имати више састанака с представницима немачке владе и парламента.
Између осталих, планирани су састанци са саветником канцеларке Ангеле Меркел Матијасом Лутенбергом, затим са специјалним изаслаником за Југоисточну Европу Кристијаном Хелбахом као и с посланицима Јосипом Јуратовићем и Мануелом Саразином.
Делегацију чине председник Српске листе Горан Ракић, градоначелник Штрпца Братислав Николић, потпредседник Српске листе Далибор Јевтић и шеф посланичке групе Српске листе у Скупштини Косова Саша Милосављевић. Посета Берлину прилика је да се саговорницима укаже на проблеме, као и на тренутну политичку и безбедносну ситуацију на Косову из угла српског народа.
Амерички секретар војске Марк Еспер, који последњих дана борави на Косову, рекао је да је циљ његовог боравка да добије информације директно од војника у, како је приметио, напетој политичкој ситуацији.
Швајцарски дневник „Ноје цирихер цајтунг” упозорава на то да Хашим Тачи провоцира ЕУ својим плановима велике Албаније, критикујући уједно Берлин и Брисел што годинама нису реаговали на неиспуњавање Бриселског споразума од стране Приштине. Уместо дефинисања правила за потрагу за компромисом, у Берлину радије намећу решење, истиче НЧ, додајући да нико не зна како оно треба да изгледа, а јасно је само да Заједница српских општина, нити размена територија више нису у понуди.
С. Станковић
