BANJALUČANIN NA ČELU POLJSKOG VELIKANA: Aleksandar Vuković: Partizan sam želeo, ali Viđev je verovao u mene
Aleksandar Vuković postao je novi trener Viđeva iz Lođa, i otkriva zašto nije seo na klupu Partizana
Aleksandar Vuković, čovek sa četvrt veka fudbalskog staža u Poljskoj, postao je novi trener Viđeva iz Lođa, kluba koji se u poljskim okvirima poredi sa „Mančester Sitijem“. Popularni „Vuko“ u razgovoru za RTRS otkriva zašto nije seo na klupu Partizana, kako izgleda voditi najskuplji fudbalski projekat u Poljskoj i šta čini tamošnju ligu jednom od najnepredvidivijih u Evropi. Dok su crno-beli oklevali, jedan od najbogatijih Poljaka, vlasnik Viđeva Tomaš Stancijevski, pružio mu je priliku da izbori opstanak u Ekstraklasi i vrati slavni klub na staze stare slave.
Nikad bliži povratku u Partizan – tako bi se najkraće opisalo ono što se dešavalo prethodnih dvadesetak dana na relaciji „Humska“ – Aleksandar Vuković. Crno-beli su bili na dobrom putu da angažuju trenera koji se dokazao u inostranstvu i gotovo uvek donosi uspeh. Banjalučanin je bio voljan da se posle četvrt veka vrati u voljeni klub.
– Sukobi i podele unutar kluba prevagnuli su da ne budem trener Partizana – kazao je Vuković za RTRS. – Bilo je razgovora i u jednom trenutku izgledalo je da je moguće da se vratim. Imao sam i ranijih godina pregovore sa upravama Partizana, ali ovaj put sam osećao da je to to. Na kraju se nije desilo i tu stavljam tačku. Partizan pratim i želim mu sve najbolje – dodaje on.
Iako je kao igrač i trener najveći uspeh ostvario u Poljskoj, Vuković dobro poznaje prilike u srpskom fudbalu, posebno u Partizanu. Uvek govori direktno, bez namere da se nekom dodvori.
– Velika je greška što je smenjen Srđan Blagojević. Nije doveden trener sa većim „pedigreom“ niti većim ostvarenjem. To je bila apsurdna odluka. Partizan je izgubio šanse za titulu. Ostaje pitanje ko je doneo odluku da se Blagojević zameni Stojakovićem, a Milošević Polterom. Nadam se da će se jednom tome stati na kraj – ističe Vuković.
Fudbalski put Vukovića
Prve korake napravio je u OFK Laušu, a tri godine kasnije prešao je u Borac, gde je ostao do 15. godine. Od 1995. bio je član Partizana, a u Srbiji je igrao i za Milicionar. Potom je karijeru nastavio u Legiji iz Varšave, a igrao je i za grčke klubove Ergotelis i Iraklis, kao i za Korony Kjelce, gde je završio igračku karijeru 2013. godine.
Trenersku je započeo 2016. kao pomoćnik u Legiji, a 2019. postao je prvi trener varšavskog kluba i sa njima osvojio šampionsku titulu 2020. godine. Pre dolaska u Viđev Lođ, vodio je Pjast Glivice.
Dok je Partizan oklevao, priliku je iskoristio Tomaš Stancijevski, vlasnik Viđeva i jedan od najbogatijih Poljaka. Vuković je prihvatio ponudu kluba koji se u poljskim okvirima poredi sa „Mančester Sitijem“. Zbog slabih rezultata otkaz je dobio hrvatski trener Igor Jovićević, a Banjalučanin je doveden da izbori opstanak u Ekstraklasi.
– Nije lako ući u ekipu deset kola pre kraja sezone, ali Viđev je klub sa tradicijom i ogromnom podrškom navijača. Stadion je rasprodat za svaku utakmicu, marketinški prihodi su među najvećima u ligi. To je bilo presudno. Verujem da klub ima svetlu budućnost sa čovekom koji je odlučio da ga vrati na stare staze slave – zaključuje Vuković.
Aleksandar Vuković potpisao je ugovor sa Viđevom do kraja naredne sezone, što jasno pokazuje da klub u njemu vidi dugoročno rešenje. Debi je započeo pobedom nad šampionom Lehom (2:1), a proteklog vikenda njegov tim je odigrao 0:0 na gostovanju Arki u Gdinji, direktnom konkurentu za opstanak.
– U Poljskoj je liga nepredvidiva i izjednačena. Niko nam neće garantovati opstanak samo zbog tradicije i imena Viđeva. Verujem da u preostalih devet utakmica možemo promeniti stvari u našu korist. Pobeda nad Lehom je bila značajna, ali i bod protiv Arke ima težinu – to je ekipa koja je osvojila 26 od mogućih 30 bodova na svom terenu, a ipak je u nezavidnoj situaciji, kao i mi. To dovoljno govori o snazi i izjednačenosti lige – ističe Vuković.
Viđev je ove sezone uložio rekordnih 23 miliona evra u pojačanja. Najskuplje je Osman Bukari, nekadašnje krilo Crvene zvezde, koji je u zimskom prelaznom roku plaćen pet i po miliona evra američkom Ostinu – najveći transfer u istoriji kluba i poljskog fudbala. Danac Kornig i Pšemislav Višnjevski koštali su po tri miliona, Zećiri je stigao iz Genka za dva, a Kongoanac Kapuadi iz Legije takođe za dva miliona.
– Novac nije garant uspeha. Od 23 igrača koja imam, čak 17 je došlo ove sezone. Tim je praktično nov, a vodila su ga trojica trenera pre mene. To je neprijatna situacija za ekipu. Moj cilj je da stvorim stabilan tim od pojedinaca koji su dovedeni. Imamo malo vremena, ali to je preduslov za opstanak – naglašava Vuković.
Viđev će u Ligu šampiona
U Poljskoj postoji pošalica: kada sin pita oca „Šta je to Liga šampiona?“. Poslednji klub koji je stigao do grupne faze elitnog takmičenja bila je Legija, pre desetak godina, kada je na klupi kao pomoćnik sedeo upravo Aleksandar Vuković. Poljski klubovi dugo nemaju uspeha u Ligi šampiona, ali poslednjih godina beleže dobre rezultate u Ligi konferencija. Zahvaljujući tome, poljska liga je trenutno 12. na UEFA rang listi i sledeće sezone imaće dva predstavnika u kvalifikacijama za Ligu šampiona. – Smem da kažem, poznajući okolnosti i pristup vlasnika Viđeva, da će ovaj klub za nekoliko godina igrati u Ligi šampiona, ako se ne dese nepredviđene stvari. Mogućnosti postoje, a uz korekcije i iskustvo iz ove sezone, rezultati će doći. Kada se u Viđevu spoje novac i znanje, uspeh je neminovan – uveren je Vuković.
Očigledno je da ima veliku slobodu u radu. Neke od najskupljih zvezda, poput Bukarija, izostavio je iz prvog tima.
– Kao trener preuzimam potpunu odgovornost za igru. Spreman sam na razgovor i diskusiju, ali izbor igrača je isključivo moja odluka. Dok sam u Viđevu, tako će biti – zaključuje Vuković.
Iako u Poljskoj postoji čak pet klubova trofejnijih od Viđeva – Gornjik, Visla, Legija, Ruh i Leh – tim iz Lođa i dalje uživa status jednog od najvećih. Mnogi će reći da je Viđev najveći klub u zemlji, a takve tvrdnje potkrepljuju činjenicom da ima armiju navijača širom države, dok ostali klubovi uglavnom imaju podršku u svojim regijama.
Viđev se može pohvaliti i istorijskim uspehom – u sezoni 1982/83 igrao je polufinale Kupa šampiona, što je najveći domet poljskog klupskog fudbala. Ekipu je predvodio legendarni Zbignjev Bonjek, najveći poljski fudbaler uz Roberta Levandovskog.
– Na mestu starog stadiona izgrađen je novi sa 20 hiljada mesta, ali već se priča o proširenju jer je premali za interesovanje koje klub izaziva. Viđev 30 godina čeka titulu, a u međuvremenu je igrao i u nižim ligama. Pre tri godine bio je u trećoj ligi, a na tribinama je bilo preko 20 hiljada ljudi. Ogromna tradicija i privrženost navijača bili su presudni da prih
Za razliku od Legije, Viđev nikada nije bio pod patronatom vojske, pa je rivalitet između ova dva kluba izuzetno snažan. Ove sezone oba se bore za opstanak. Vuković je igračka i trenerska legenda Legije – kada je stigao u Varšavu klub je imao šest titula, a danas je vlasnik 15 i najtrofejniji u zemlji.
– Ja sam profesionalac i ne mogu biti vezan isključivo za jedan klub. Uradiću sve da obradujem navijače Viđeva i da ostvarimo ciljeve, uz dužno poštovanje Legiji, kojoj najviše dugujem. Poljska liga je uvek bila izjednačena, ali ove sezone to je podignuto na neverovatan nivo. Prvi put se može desiti da ni 40 bodova ne bude dovoljno za opstanak. Svaka utakmica nosi ogroman značaj i ne smete sebi dozvoliti da izgubite dve–tri u nizu. Od borbe za Evropu brzo dođete u borbu za opstanak. Za nekog sa strane to je zanimljivo, ali za nas ovde to je veliki stres. Dugo sam u Poljskoj i navikao sam na te okolnosti – zaključuje Vuković.