БАЊАЛУЧАНИН НА ЧЕЛУ ПОЉСКОГ ВЕЛИКАНА: Александар Вуковић: Партизан сам желео, али Виђев је веровао у мене
Александар Вуковић постао је нови тренер Виђева из Лођа, и открива зашто није сео на клупу Партизана
Александар Вуковић, човек са четврт века фудбалског стажа у Пољској, постао је нови тренер Виђева из Лођа, клуба који се у пољским оквирима пореди са „Манчестер Ситијем“. Популарни „Вуко“ у разговору за РТРС открива зашто није сео на клупу Партизана, како изгледа водити најскупљи фудбалски пројекат у Пољској и шта чини тамошњу лигу једном од најнепредвидивијих у Европи. Док су црно-бели оклевали, један од најбогатијих Пољака, власник Виђева Томаш Станцијевски, пружио му је прилику да избори опстанак у Екстракласи и врати славни клуб на стазе старе славе.
Никад ближи повратку у Партизан – тако би се најкраће описало оно што се дешавало претходних двадесетак дана на релацији „Хумска“ – Александар Вуковић. Црно-бели су били на добром путу да ангажују тренера који се доказао у иностранству и готово увек доноси успех. Бањалучанин је био вољан да се после четврт века врати у вољени клуб.
– Сукоби и поделе унутар клуба превагнули су да не будем тренер Партизана – казао је Вуковић за РТРС. – Било је разговора и у једном тренутку изгледало је да је могуће да се вратим. Имао сам и ранијих година преговоре са управама Партизана, али овај пут сам осећао да је то то. На крају се није десило и ту стављам тачку. Партизан пратим и желим му све најбоље – додаје он.
Иако је као играч и тренер највећи успех остварио у Пољској, Вуковић добро познаје прилике у српском фудбалу, посебно у Партизану. Увек говори директно, без намере да се неком додвори.
– Велика је грешка што је смењен Срђан Благојевић. Није доведен тренер са већим „педигреом“ нити већим остварењем. То је била апсурдна одлука. Партизан је изгубио шансе за титулу. Остаје питање ко је донео одлуку да се Благојевић замени Стојаковићем, а Милошевић Полтером. Надам се да ће се једном томе стати на крај – истиче Вуковић.
Фудбалски пут Вуковића
Прве кораке направио је у ОФК Лаушу, а три године касније прешао је у Борац, где је остао до 15. године. Од 1995. био је члан Партизана, а у Србији је играо и за Милиционар. Потом је каријеру наставио у Легији из Варшаве, а играо је и за грчке клубове Ерготелис и Ираклис, као и за Коронy Кјелце, где је завршио играчку каријеру 2013. године.
Тренерску је започео 2016. као помоћник у Легији, а 2019. постао је први тренер варшавског клуба и са њима освојио шампионску титулу 2020. године. Пре доласка у Виђев Лођ, водио је Пјаст Гливице.
Док је Партизан оклевао, прилику је искористио Томаш Станцијевски, власник Виђева и један од најбогатијих Пољака. Вуковић је прихватио понуду клуба који се у пољским оквирима пореди са „Манчестер Ситијем“. Због слабих резултата отказ је добио хрватски тренер Игор Јовићевић, а Бањалучанин је доведен да избори опстанак у Екстракласи.
– Није лако ући у екипу десет кола пре краја сезоне, али Виђев је клуб са традицијом и огромном подршком навијача. Стадион је распродат за сваку утакмицу, маркетиншки приходи су међу највећима у лиги. То је било пресудно. Верујем да клуб има светлу будућност са човеком који је одлучио да га врати на старе стазе славе – закључује Вуковић.
Александар Вуковић потписао је уговор са Виђевом до краја наредне сезоне, што јасно показује да клуб у њему види дугорочно решење. Деби је започео победом над шампионом Лехом (2:1), а протеклог викенда његов тим је одиграо 0:0 на гостовању Арки у Гдињи, директном конкуренту за опстанак.
– У Пољској је лига непредвидива и изједначена. Нико нам неће гарантовати опстанак само због традиције и имена Виђева. Верујем да у преосталих девет утакмица можемо променити ствари у нашу корист. Победа над Лехом је била значајна, али и бод против Арке има тежину – то је екипа која је освојила 26 од могућих 30 бодова на свом терену, а ипак је у незавидној ситуацији, као и ми. То довољно говори о снази и изједначености лиге – истиче Вуковић.
Виђев је ове сезоне уложио рекордних 23 милиона евра у појачања. Најскупље је Осман Букари, некадашње крило Црвене звезде, који је у зимском прелазном року плаћен пет и по милиона евра америчком Остину – највећи трансфер у историји клуба и пољског фудбала. Данац Корниг и Пшемислав Вишњевски коштали су по три милиона, Зећири је стигао из Генка за два, а Конгоанац Капуади из Легије такође за два милиона.
– Новац није гарант успеха. Од 23 играча која имам, чак 17 је дошло ове сезоне. Тим је практично нов, а водила су га тројица тренера пре мене. То је непријатна ситуација за екипу. Мој циљ је да створим стабилан тим од појединаца који су доведени. Имамо мало времена, али то је предуслов за опстанак – наглашава Вуковић.
Виђев ће у Лигу шампиона
У Пољској постоји пошалица: када син пита оца „Шта је то Лига шампиона?“. Последњи клуб који је стигао до групне фазе елитног такмичења била је Легија, пре десетак година, када је на клупи као помоћник седео управо Александар Вуковић. Пољски клубови дуго немају успеха у Лиги шампиона, али последњих година бележе добре резултате у Лиги конференција. Захваљујући томе, пољска лига је тренутно 12. на УЕФА ранг листи и следеће сезоне имаће два представника у квалификацијама за Лигу шампиона. – Смем да кажем, познајући околности и приступ власника Виђева, да ће овај клуб за неколико година играти у Лиги шампиона, ако се не десе непредвиђене ствари. Могућности постоје, а уз корекције и искуство из ове сезоне, резултати ће доћи. Када се у Виђеву споје новац и знање, успех је неминован – уверен је Вуковић.
Очигледно је да има велику слободу у раду. Неке од најскупљих звезда, попут Букарија, изоставио је из првог тима.
– Као тренер преузимам потпуну одговорност за игру. Спреман сам на разговор и дискусију, али избор играча је искључиво моја одлука. Док сам у Виђеву, тако ће бити – закључује Вуковић.
Иако у Пољској постоји чак пет клубова трофејнијих од Виђева – Горњик, Висла, Легија, Рух и Лех – тим из Лођа и даље ужива статус једног од највећих. Многи ће рећи да је Виђев највећи клуб у земљи, а такве тврдње поткрепљују чињеницом да има армију навијача широм државе, док остали клубови углавном имају подршку у својим регијама.
Виђев се може похвалити и историјским успехом – у сезони 1982/83 играо је полуфинале Купа шампиона, што је највећи домет пољског клупског фудбала. Екипу је предводио легендарни Збигњев Боњек, највећи пољски фудбалер уз Роберта Левандовског.
– На месту старог стадиона изграђен је нови са 20 хиљада места, али већ се прича о проширењу јер је премали за интересовање које клуб изазива. Виђев 30 година чека титулу, а у међувремену је играо и у нижим лигама. Пре три године био је у трећој лиги, а на трибинама је било преко 20 хиљада људи. Огромна традиција и приврженост навијача били су пресудни да прих
За разлику од Легије, Виђев никада није био под патронатом војске, па је ривалитет између ова два клуба изузетно снажан. Ове сезоне оба се боре за опстанак. Вуковић је играчка и тренерска легенда Легије – када је стигао у Варшаву клуб је имао шест титула, а данас је власник 15 и најтрофејнији у земљи.
– Ја сам професионалац и не могу бити везан искључиво за један клуб. Урадићу све да обрадујем навијаче Виђева и да остваримо циљеве, уз дужно поштовање Легији, којој највише дугујем. Пољска лига је увек била изједначена, али ове сезоне то је подигнуто на невероватан ниво. Први пут се може десити да ни 40 бодова не буде довољно за опстанак. Свака утакмица носи огроман значај и не смете себи дозволити да изгубите две–три у низу. Од борбе за Европу брзо дођете у борбу за опстанак. За неког са стране то је занимљиво, али за нас овде то је велики стрес. Дугo сам у Пољској и навикао сам на те околности – закључује Вуковић.