DECENIJA BEZ SLOBODANA SANTRAČA Sećanje na čoveka koji je živeo za gol

Ime koje se izgovara sa poštovanjem, statistika koja deluje gotovo nestvarno i karijera koja je obeležila čitavu jednu epohu.

Rođen 1. jula 1946. godine u Koceljevi, Santrač je odrastao u vremenu kada se fudbal igrao srcem, a golovi pamtili decenijama. Iako je u mladosti bio i rukometni golman, 4. jula 1961. godine definitivno se posvetio fudbalu – i tim izborom započeo put ka legendi.

Gol kao životna misija

Fudbalsku afirmaciju stekao je u valjevskom Metalcu, gde je već kao omladinac pokazao izuzetan osećaj za gol. Iako relativno nizak za centarfora (171 cm), posedovao je ono što se ne meri centimetrima – instinkt. Umeo je da se nađe tamo gde lopta pada, da pročita odbranu i kazni svaku grešku.

Profesionalnu karijeru započeo je 1965. godine u OFK Beograd, gde je brzo postao simbol kluba sa Karaburme. Osvojio je Kup Jugoslavije 1966. godine i činio čuveni napadački trio „Tri S”. U dresu OFK-a izgradio je status jednog od najubojitijih napadača domaćeg prvenstva.

Igrao je potom za Grashoper, Partizan i Galeniku iz Zemuna, ostavljajući dubok trag gde god da je nastupao. Sa Partizanom je osvojio titulu prvaka države, a u inostranstvu pokazao da njegov golgeterski dar nema granice.

Kada se saberu sve zvanične i nezvanične utakmice – pionirske, omladinske, seniorske, vojne, reprezentativne i evropske – dolazi se do fascinantne brojke od 1301 postignutog gola na 1359 mečeva. Taj učinak svrstao ga je među najbolje strelce u istoriji svetskog fudbala i doneo mu mesto u Ginisovoj knjizi rekorda.

Selektor „plavih” u teškom vremenu

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je osam utakmica, ali je daleko veći trag ostavio kao selektor. Od 1994. do 1998. godine vodio je nacionalni tim i odveo ga na Svetsko prvenstvo u Svetsko prvenstvo u fudbalu 1998 u Francuskoj. „Plavi” su tada stigli do osmine finala, gde su eliminisani od Holandije, ali je sama činjenica da je reprezentacija u turbulentnom periodu izborila plasman na Mundijal predstavljala veliki uspeh.

Trenersku karijeru nastavio je u inostranstvu, osvojivši „duplu krunu” sa kineskim klubom Šandong Luneng 1999. godine. Vodio je i reprezentacije Saudijske Arabije i Makedonije, ostavljajući trag i van granica Balkana.

Nasleđe koje traje

Santrač nije bio samo strelac – bio je simbol jednog fudbalskog vremena. Vremena kada se igralo na blatnjavim terenima, kada su tribine disale kao jedno i kada je gol bio čista radost.

Deset godina nakon njegove smrti, brojke i dalje impresioniraju, ali ono što ostaje jeste sećanje na čoveka tihog glasa i ubitačnog šuta. Slobodan Santrač ostaje upamćen kao golgeterska legenda, rekorder i selektor koji je verovao u fudbal čak i onda kada je bilo najteže.

Njegovo ime i danas stoji kao sinonim za – pogodak.