ДЕЦЕНИЈА БЕЗ СЛОБОДАНА САНТРАЧА Сећање на човека који је живео за гол
На данашњи дан пре десет година преминуо је Слободан Сантрач – један од највећих голгетера у историји југословенског и српског фудбала.
Име које се изговара са поштовањем, статистика која делује готово нестварно и каријера која је обележила читаву једну епоху.
Рођен 1. јула 1946. године у Коцељеви, Сантрач је одрастао у времену када се фудбал играо срцем, а голови памтили деценијама. Иако је у младости био и рукометни голман, 4. јула 1961. године дефинитивно се посветио фудбалу – и тим избором започео пут ка легенди.
Гол као животна мисија
Фудбалску афирмацију стекао је у ваљевском Металцу, где је већ као омладинац показао изузетан осећај за гол. Иако релативно низак за центарфора (171 cm), поседовао је оно што се не мери центиметрима – инстинкт. Умео је да се нађе тамо где лопта пада, да прочита одбрану и казни сваку грешку.
Професионалну каријеру започео је 1965. године у ОФК Београд, где је брзо постао симбол клуба са Карабурме. Освојио је Куп Југославије 1966. године и чинио чувени нападачки трио „Три С”. У дресу ОФК-а изградио је статус једног од најубојитијих нападача домаћег првенства.
Играо је потом за Грасхопер, Партизан и Галенику из Земуна, остављајући дубок траг где год да је наступао. Са Партизаном је освојио титулу првака државе, а у иностранству показао да његов голгетерски дар нема границе.
Када се саберу све званичне и незваничне утакмице – пионирске, омладинске, сениорске, војне, репрезентативне и европске – долази се до фасцинантне бројке од 1301 постигнутог гола на 1359 мечева. Тај учинак сврстао га је међу најбоље стрелце у историји светског фудбала и донео му место у Гинисовој књизи рекорда.
Селектор „плавих” у тешком времену
За репрезентацију Југославије одиграо је осам утакмица, али је далеко већи траг оставио као селектор. Од 1994. до 1998. године водио је национални тим и одвео га на Светско првенство у Светско првенство у фудбалу 1998 у Француској. „Плави” су тада стигли до осмине финала, где су елиминисани од Холандије, али је сама чињеница да је репрезентација у турбулентном периоду изборила пласман на Мундијал представљала велики успех.
Тренерску каријеру наставио је у иностранству, освојивши „дуплу круну” са кинеским клубом Шандонг Луненг 1999. године. Водио је и репрезентације Саудијске Арабије и Македоније, остављајући траг и ван граница Балкана.
Наслеђе које траје
Сантрач није био само стрелац – био је симбол једног фудбалског времена. Времена када се играло на блатњавим теренима, када су трибине дисале као једно и када је гол био чиста радост.
Десет година након његове смрти, бројке и даље импресионирају, али оно што остаје јесте сећање на човека тихог гласа и убитачног шута. Слободан Сантрач остаје упамћен као голгетерска легенда, рекордер и селектор који је веровао у фудбал чак и онда када је било најтеже.
Његово име и данас стоји као синоним за – погодак.