NOVOSAĐANI NASTAVILI S RADOM U AUSTRIJI, PRED TANJGOM I SARADNICIMA JE JOŠ DOSTA POSLA Vezni red, između realnosti i mogućnosti

Iako im, naravno, rezultat trenutno nije u prvom planu, niko ne voli da gubi ni u trening susretu, pa dosadašnji bilans crveno-belih od po poraza i remija u susretima s Đerom i Ararat Jermenijom, sigurno nije u skladu s onim što Tanjgina ekipa može i čemu teži. Mada...

Nebrojeno puta bili smo svedoci tome da, kada su rezultati ostvareni tokom priprema bili odlični, igre u zvaničnim susretima nisu proticale u istom tonu. Ukratko: pripreme i služe da se pokažu, uoče i isprave greške i ubeđeni smo da stručni štab Stare dame već radi na ispravljanju pokazanih slabosti.

U srpskom klupskom fudbalu, kada u „centrali“ imate Njegoša Petovića, Ifeta Đakovca i Dejana Zukića, to znači da ste moćni kao ekipa i da iz nastupa takvih asova prosto moraju da proističu jasni, precizni i efikasni napadi. Do sada ih u Austriji, međutim, nismo videli, ali ne treba nikako da se smetne s uma to da su dvojica od trojice spomenutih igrača (Đakovac i Zukić) novi u ovoj postavi i da im treba određeno vreme da se nameste, pronađu međusobni sklad i proigraju u skladu s očekivanjima. E, sad, drugi padež iste priče je to što je do prve utakmice s Ferencvarođšem u kvalifikacijama za Ligu Evrope, ostalo (pre)malo vremena i što svaki novi trening mora da donese vidni napredak i kod njih, kao i kod čitave ekipe. Nagoveštaji velikih mogućnosti mogli su da se primete u prethodnim susretima, ali je, ukupno gledajući, realnost još uvek, barem u ovom trenutku, daleko od onog što je Vojvodini potrebno da bi mogla da se nada prolasku u drugu rundu.

Odbrana, na čelu s golmanom Draganom Rosićem, deluje dosta dobro, u maniru igara kakve je pružala i u prošloj sezoni. Da podsetimo, tada je defanzivni red omogućio ekipi da bude druga po najmanjem broju primljenih pogodaka. Na mestima centralnih bekova u prvom planu su Kornel Suč i Đorđe Crnomarković, koji čine konstantu i jedan od temelja ekipe. Ako uzmemo kao tačno to da je Lazar Nikolić siguran na desnom boku, jedina nedoumica, po nama, mogla bi da se nalazi na poziciji levog beka, odnosno u dilemi da li je mestu u ekipi bliži Lukas Baros, ili mladi i sve bolji Petar Sukačev. Odgovor na to pitanje, ako već nije, moraće da pronađe Miroslav Tanjga.

I dok je Lazar Ranđelović, iakoj još nije u željenoj formi, gotovo siguran na desnom krilu, pozicija u ofanzivi uz levu aut-liniju, po nama, za sada nema „vlasnika“. Novajlija Stefan Mitrović još uvek se traži, pokušava da se nametne, ali velikog rivala imaće u Milanu Kolareviću. Utisak je da igračka veza koja vlada između Barosa i Mitrovića za sada nije toliko kvalitetna i konkretna kao ona koju čine Sukačev i Kolarević. Rekosmo, do duela s Ferencvarošem ima još devet dana, postoji prostor da se neke stvari poprave i ostaje nada da će nedoumice koje sada ima trener Tanjga, do tada biti rešene. Na opšte zadovoljstvo pristalica Vojvodine.

Konačno, pitanje je i ko će predvoditi napad tima iz najvećeg vojvođanskog grada – novajlija Nardin Mulahusejnović ili starosedelac, iskusni Aleksa Vukanović. U prva dva susreta u Austriji, po nama, obojica su pokazali veliku želju da se izbore za mesto u startnoj postavi, ističući se velikim zalaganjem odličnim trkačkim sposobnostima i željom da u potpunosti budu u funkciji ekipe, kako u napadu, tako i pomaganjem odbrani tima. Reč je o ofanzivcima razlličitih profila, upotrebljivim i na nekim drugim pozicijama (Vukanović), ali i dobrim i snažnim skakačima (Mulahusejnović), kada bude više lopti ubačenih s bočnih pozicija.

Nismo spominjali Milutina Vidosavljevića, pa Dragana Kokanovića, Marka Poletanovića, Marka Mladenovića, Mihaija Buteana, Hamzu Redžića, Sinišu Tanjgu i da ne ređamo dalje.

Svaki od njih „kao zapeta puška“ čeka svoju šansu da uskoči među najboljih 11, ali je jako važno to što iz Bad Tacmansdorfa stižu vesti o sjajnoj atmosferi unutar ekipe, lišenoj bilo kakve zavidnosti ili ljubomore, što samo može da raduje.

Imaće Miroslav Tanjga još jednu priliku da na delu vidi rezultate onog što se u Austriji radi, u poslednjoj pripremnoj utakmici s rumunskim timom Univerzitatea Kluž. Nažalost, i taj susret predviđen je da se odigra u prepodnevnom terminu, pa ostaje nada da će 2. jula vremenski uslovi u tom delu Austrije da budu mnogo povoljniji, a ne kao protiv Ararat Jermenije, kada su podsećali na ambijent u nekoj zemlji koja je sasvim blizu Sahare.