НОВОСАЂАНИ НАСТАВИЛИ С РАДОМ У АУСТРИЈИ, ПРЕД ТАЊГОМ И САРАДНИЦИМА ЈЕ ЈОШ ДОСТА ПОСЛА Везни ред, између реалности и могућности

Иако им, наравно, резултат тренутно није у првом плану, нико не воли да губи ни у тренинг сусрету, па досадашњи биланс црвено-белих од по пораза и ремија у сусретима с Ђером и Арарат Јерменијом, сигурно није у складу с оним што Тањгина екипа може и чему тежи. Мада...

Небројено пута били смо сведоци томе да, када су резултати остварени током припрема били одлични, игре у званичним сусретима нису протицале у истом тону. Укратко: припреме и служе да се покажу, уоче и исправе грешке и убеђени смо да стручни штаб Старе даме већ ради на исправљању показаних слабости.

У српском клупском фудбалу, када у „централи“ имате Његоша Петовића, Ифета Ђаковца и Дејана Зукића, то значи да сте моћни као екипа и да из наступа таквих асова просто морају да проистичу јасни, прецизни и ефикасни напади. До сада их у Аустрији, међутим, нисмо видели, али не треба никако да се сметне с ума то да су двојица од тројице споменутих играча (Ђаковац и Зукић) нови у овој постави и да им треба одређено време да се наместе, пронађу међусобни склад и проиграју у складу с очекивањима. Е, сад, други падеж исте приче је то што је до прве утакмице с Ференцварођшем у квалификацијама за Лигу Европе, остало (пре)мало времена и што сваки нови тренинг мора да донесе видни напредак и код њих, као и код читаве екипе. Наговештаји великих могућности могли су да се примете у претходним сусретима, али је, укупно гледајући, реалност још увек, барем у овом тренутку, далеко од оног што је Војводини потребно да би могла да се нада проласку у другу рунду.

Одбрана, на челу с голманом Драганом Росићем, делује доста добро, у маниру игара какве је пружала и у прошлој сезони. Да подсетимо, тада је дефанзивни ред омогућио екипи да буде друга по најмањем броју примљених погодака. На местима централних бекова у првом плану су Корнел Суч и Ђорђе Црномарковић, који чине константу и један од темеља екипе. Ако узмемо као тачно то да је Лазар Николић сигуран на десном боку, једина недоумица, по нама, могла би да се налази на позицији левог бека, односно у дилеми да ли је месту у екипи ближи Лукас Барос, или млади и све бољи Петар Сукачев. Одговор на то питање, ако већ није, мораће да пронађе Мирослав Тањга.

И док је Лазар Ранђеловић, иакој још није у жељеној форми, готово сигуран на десном крилу, позиција у офанзиви уз леву аут-линију, по нама, за сада нема „власника“. Новајлија Стефан Митровић још увек се тражи, покушава да се наметне, али великог ривала имаће у Милану Коларевићу. Утисак је да играчка веза која влада између Бароса и Митровића за сада није толико квалитетна и конкретна као она коју чине Сукачев и Коларевић. Рекосмо, до дуела с Ференцварошем има још девет дана, постоји простор да се неке ствари поправе и остаје нада да ће недоумице које сада има тренер Тањга, до тада бити решене. На опште задовољство присталица Војводине.

Коначно, питање је и ко ће предводити напад тима из највећег војвођанског града – новајлија Нардин Мулахусејновић или староседелац, искусни Алекса Вукановић. У прва два сусрета у Аустрији, по нама, обојица су показали велику жељу да се изборе за место у стартној постави, истичући се великим залагањем одличним тркачким способностима и жељом да у потпуности буду у функцији екипе, како у нападу, тако и помагањем одбрани тима. Реч је о офанзивцима razlličitih профила, употребљивим и на неким другим позицијама (Вукановић), али и добрим и снажним скакачима (Мулахусејновић), када буде више лопти убачених с бочних позиција.

Нисмо спомињали Милутина Видосављевића, па Драгана Кокановића, Марка Полетановића, Марка Младеновића, Михаија Бутеана, Хамзу Реџића, Синишу Тањгу и да не ређамо даље.

Сваки од њих „као запета пушка“ чека своју шансу да ускочи међу најбољих 11, али је јако важно то што из Бад Тацмансдорфа стижу вести о сјајној атмосфери унутар екипе, лишеној било какве завидности или љубоморе, што само може да радује.

Имаће Мирослав Тањга још једну прилику да на делу види резултате оног што се у Аустрији ради, у последњој припремној утакмици с румунским тимом Универзитатеа Клуж. Нажалост, и тај сусрет предвиђен је да се одигра у преподневном термину, па остаје нада да ће 2. јула временски услови у том делу Аустрије да буду много повољнији, а не као против Арарат Јерменије, када су подсећали на амбијент у некој земљи која је сасвим близу Сахаре.