SA ČETIRI POBEDE I JEDNIM REMIJEM VOŠA SE KANDIDOVALA ZA VRH TABELE – Tanjga: Sve smo uradili timski

Tim redosledom zauzimaju i pozicije u vrhu piramide elitnog srpskog loptanja. Istina, neko sa jednom, neko i sa dve utakmice manje odigrane, što ne kvari hijerarhijski utisak o povratku vrednosnih klupskih relacija uspostavljenih još u prošlom veku. 

Više od 4.000 posmatrača na novosadskom „Karađorđu“ svedočilo je u derbiju sa TSC-om (2:0) o nastavku Vošine serije pozitivnih rezultata, krojene po želji navijačkoj, u skladu sa namerom da u novoj sezoni prepoznaju ubedljiv dijametar u odnosu na sve što je obeležilo prethodnu sezonu za zaborav. I ne samo prethodnu. 

Četiri pobede, uz žal za nesrećno izgubljenim dva boda u poslednjem minutu utakmice sa Javorom, pouzdan je osnov verovanju u kvalitet i stabilnost tima, postignutim selekcijom igrača čije će pojedinačne vrednosti uticati na nivo igre kolektiva. Dodamo li tome i šanse koje dobijaju mladi, eto pune dimenzije pravca koji definiše želje sviju kojima je do Vojvodine stalo. Pravca ka Evropi, a to podrazumeva borbu za vrh tabele, što je moguće postići jedino trajanjem kvalitetne igre i ponavljanjem pozitivnih rezultata. Utisak o kvalitetnom rosteru kolektiva osnovni je preduslov za ostvarenje tog cilja.

Što se utakmice sa TSC-om tiče, ocenu o zasluženom Vošinom trijumfu moguće je da svedemo na dva šuta u okvir gola, što je, ispostavilo se, bilo dovoljno za dva gola i tri nova boda i (u tom trenutku) čelnu poziciju na tabeli. Vidosavljevićev prvenac u njegovom debiju u pola belom, pola u crvenom, postignut još u prvom minutu, kazuje o veštini Vošinog pojačanja u špicu, ali istovremeno i o sazrevanju kolektiva, koji je često primao golove što u prvom, što u poslednjim minutima utakmice.

– Moram da priznam da je ekipa naučila lekciju koja je bila zadata u prethodne dve utakmice sa OFK Beogradom i sa Javorom – komentarisao je učinak svog tima protiv Bačkotopolčana Vošin strateg Miroslav Tanjga. – Saglasni smo da je naša pobeda zaslužena. Sve vreme smo kontrolisali igru tako da konačan rezultat u našu korist ni u jednom trenutku nije bio pod znakom pitanja. Čestitam ekipi TSC-a čiji su igrači igrali u granicama korektnosti i fer nadmetanja. Ponavljam, međutim, mi smo bili mnogo bolji, znatno konkretniji, mnogo smo više želeli pobedu i na kraju smo je i postigli. Ne bih da izdvajam ni jednog igrača, sve što smo uradili, postigli smo timski i zato sam najviše zadovoljan. Ekipa na terenu lagano dobija željenu fizionomiju, što i navijači prepoznaju i vraćaju se na tribine „Karađorđa“. 

Razumeli smo Tanjginu želju da naglasak na pobedi ostane na timu koji je rutinski ostvario rezultatsku prednost u prvoj četvrtini derbija, a potom je znalački sačuvao do kraja. Ipak, osvrt na događaj ne bi bio potpun bez isticanja učinka Judufa Bamidelea, asistenta Vidosavljeviću kod vodećeg gola, ali i momenta kada je sam u 21. minutu duplirao prednost Vojvodine. 

S Deleom uz levu i Sukačevom uz desnu aut liniju, sa napadačima kojima Tanjga raspolaže, Vojvodina i u susretima koji slede mora da ide na gol više bez obzira na ime, snagu protivnika i dimenziju iskušenja na terenu. Prvo koje sledi je u Lučanima za sedam dana, protiv Mladosti sa povratnikom Nenadom Lalatovićem na čelo stručnog štaba lučanskog tima.