SOPSTVENA ŠKOLA NAJBOLJA PREPORUKA ZA STABILNU BUDUĆNOST KOLEKTIVA: Publika voli klince iz komšiluka

Njihova spremnost da ugrade deo sebe u tradiciju dugu 111 godina zaslužuje zahvalnost, barem u meri koliko su i oni zahvalni sredini na ukazanom poverenju. Međutim, mnogo više od protoka stranaca, navijače i sve fudbalske poštovaoce u Novom Sadu obradovali su potpisi na ugovore Vošine dece i Tanjgin poziv da se pridruže seniorskom sastavu, od već viđenih vrednosti Gočmanca i Bukinca, povratnika u tim Novevskog, do pozajmljenih junoša Sukačeva, Popovića, Boškana... Za razliku od bliske nam prošlosti kada su pojedini mladi igrači, pod uticajem menadžerskih saveta, ali i pritisaka na njihove roditelje, odbijali da ugovor produže, vraćeno je poverenje u mogućnost sopstvenog napredovanja u klubu reafirmisanih vrednosti u svim segmentima delovanja.

- Drugačiju opciju niti sam imao, niti sam poželeo, osim ove koju sam sa Vojvodinom utanačio – komentarisao je produžetak ugovora do leta 2029. godine srpski omladinski reprezentativac, Zvezdino dete Petar Sukačev, koji je pre tri godine kao 17- godišnjak pristigao iz Jagodine. Potkraj ovog meseca proslaviće 20. rođendan. Bio je starter u obe prvenstvene utakmice u novoj sezoni. Svojim učinkom uz desnu aut liniju korektno je odgovorio na sve zahteve stručnog štaba.

- Šta bih više mogao da poželim u ovom trenutku, osim statusa koji u Vojvodini imam – nastavio je Sukačev. – Debitovao sam u prvom timu još pre godinu dana, ali smo se tada saglasili da je korisnije da odigram sezonu u Kabelu, nego da dosta vremena presedim na klupi. Ispalo je najbolje i po mene i po Kabelov imperativ da se domogne prvoligaškog društva, na kraju se ispostavilo i po tim Vojvodine, s obzirom na odlaske nekolicine igrača koji su delovali na pozicijama gde sam i ja bio konkurencija za sastav. Kockice su se složile, nigde nisam žurio i sada sam dočekao svojih pet minuta. Tek mi je 20, biće vremena i za razmišljanje o inostranim angažmanima. Za sada, ovo je za mene najbolje rešenje.

S obzirom na to da mu je ponuđen novi ugovor najubedljiviji je znak koliko su u klubu, trener Tanjga prvenstveno, zadovoljni načinom na koji je Sukačev na poverenje uzvratio. Kamo sreće da su na sličan način razmišljali mnogi njegovi prethodnici, članovi srpskih reprezentacija u mlađim kategorijama. Poljuljanog poverenja u decenijsko urušavanje Vošinih vrednosti birali su druge smerove za nastavak karijere. Stabilnost kolektiva, ustanovljena minulih godina, vratila je i poverenje mladim igračima i njihovim savetodavcima u mogućnosti lične afirmacije budućih zvezdica. Primer Sukačeva i njegovih vršnjaka, koji ne razmišljaju o promeni sredine u kojoj fudbalski stasavaju, nagoveštaj je i mogućnosti da se smanji jaz između učinka igrača na terenu i klupskih rezultata u organizacionim, finansijskim, stručnim i svakim drugim vrednostima kolektiva, koji je ove godine ostao bez evropske vize. Čast svima, sa Etoom na čelu, ali bez klinaca iz sopstvenog dvorišta i njihove magične privlačnosti koju emituju prema potencijalnim posetiocima utakmica, nema ni popunjenog „istoka“ na „Karađorđu“. Model iz komšiluka, na početku nove takmičarske sezone, najbolji je primer tome. 

L. Bakmaz