СОПСТВЕНА ШКОЛА НАЈБОЉА ПРЕПОРУКА ЗА СТАБИЛНУ БУДУЋНОСТ КОЛЕКТИВА: Публика воли клинце из комшилука

Њихова спремност да уграде део себе у традицију дугу 111 година заслужује захвалност, барем у мери колико су и они захвални средини на указаном поверењу. Међутим, много више од протока странаца, навијаче и све фудбалске поштоваоце у Новом Саду обрадовали су потписи на уговоре Вошине деце и Тањгин позив да се придруже сениорском саставу, од већ виђених вредности Гочманца и Букинца, повратника у тим Новевског, до позајмљених јуноша Сукачева, Поповића, Бошкана... За разлику од блиске нам прошлости када су поједини млади играчи, под утицајем менаџерских савета, али и притисака на њихове родитеље, одбијали да уговор продуже, враћено је поверење у могућност сопственог напредовања у клубу реафирмисаних вредности у свим сегментима деловања.

- Другачију опцију нити сам имао, нити сам пожелео, осим ове коју сам са Војводином утаначио – коментарисао је продужетак уговора до лета 2029. године српски омладински репрезентативац, Звездино дете Петар Сукачев, који је пре три године као 17- годишњак пристигао из Јагодине. Поткрај овог месеца прославиће 20. рођендан. Био је стартер у обе првенствене утакмице у новој сезони. Својим учинком уз десну аут линију коректно је одговорио на све захтеве стручног штаба.

- Шта бих више могао да пожелим у овом тренутку, осим статуса који у Војводини имам – наставио је Сукачев. – Дебитовао сам у првом тиму још пре годину дана, али смо се тада сагласили да је корисније да одиграм сезону у Кабелу, него да доста времена преседим на клупи. Испало је најбоље и по мене и по Кабелов императив да се домогне прволигашког друштва, на крају се испоставило и по тим Војводине, с обзиром на одласке неколицине играча који су деловали на позицијама где сам и ја био конкуренција за састав. Коцкице су се сложиле, нигде нисам журио и сада сам дочекао својих пет минута. Тек ми је 20, биће времена и за размишљање о иностраним ангажманима. За сада, ово је за мене најбоље решење.

С обзиром на то да му је понуђен нови уговор најубедљивији је знак колико су у клубу, тренер Тањга првенствено, задовољни начином на који је Сукачев на поверење узвратио. Камо среће да су на сличан начин размишљали многи његови претходници, чланови српских репрезентација у млађим категоријама. Пољуљаног поверења у деценијско урушавање Вошиних вредности бирали су друге смерове за наставак каријере. Стабилност колектива, установљена минулих година, вратила је и поверење младим играчима и њиховим саветодавцима у могућности личне афирмације будућих звездица. Пример Сукачева и његових вршњака, који не размишљају о промени средине у којој фудбалски стасавају, наговештај је и могућности да се смањи јаз између учинка играча на терену и клупских резултата у организационим, финансијским, стручним и сваким другим вредностима колектива, који је ове године остао без европске визе. Част свима, са Етоом на челу, али без клинаца из сопственог дворишта и њихове магичне привлачности коју емитују према потенцијалним посетиоцима утакмица, нема ни попуњеног „истока“ на „Карађорђу“. Модел из комшилука, на почетку нове такмичарске сезоне, најбољи је пример томе. 

Л. Бакмаз