TROFEJ IZA DIMNE ZAVESE: Vojvodini posed u finalu Kupa, Zvezdi dupla kruna
Crvena zvezda je odbranila duplu krunu, a ubedljivom pobedom u finalu nacionalnog Kupa, sa Vojvodinom u Zaječaru (3:0), overila je ocenu o superiornosti njenog kolektiva u domaćim takmičenjima.
Međutim, koliko je rezultat bio ubedljiv, utisak je da nije postignut i ubedljivom igrom šampiona. Ispostavilo se, ipak, sasvim dovoljnim nivoom za trijumf u susretu sa ekipom čiji igrači praktično nisu ni imali povoljnu priliku za završnicu akcija. Naročito je to bilo vidljivo u drugom poluvremu, kada su nominalni domaćini korektan posed lopte olako rasprodavali razvlačenjem igre, bez konkretne ideje kako da šansu pripreme.
Pojedinačni pokušaju iz daljine, Petrovića i Kokanovića u prvom redu, utopili su se u osećaj bespomoćnosti, paralelno sa usamljenim Romanićevim kontrama koje su završavane u domenima pokušaja.
- U prvom poluvremenu nismo bili dovoljno agresivni – komentarisao je učinak svoje ekipe trener Vojvodine Miroslav Tanjga. – Čitavu sedmicu dana naglasak na pripremama meča bio je na tome da im ne dozvolimo da dođu u situaciju jedan na jedan. Jednostavno, prespavali smo i u veznom redu smo mnogo lopti prodali. Nismo ušli u meč onako kako smo želeli. Kasnije smo napravili izmene, bili smo bolji u drugom poluvremenu, Ali bili smo sprečeni da u kontinuitetu radimo i završimo neke stvari.
Tanjga, ali i svako kome je do fudbala u Srbiji stalo, imao je šta da kaže u smislu nesportskih ispada sa tribina. Nemogući uslovi za igru, naročito u drugom poluvremenu, naružili su ambijent kakav fudbalski praznik u Srbiji zaslužuje.
-Čestitam Zvezdi na pobedi i na trofeju – nastavio je Vošin strateg. – Ipak, moram da ukažem na propuste u organizaciji finala. Dogodile su se neke nefudbalske stvari, poput topovskog udara kada su trojica, četvorica igrača popadala... Kad god smo mi imali inicijativu, ubacivali su i baklje, nismo mogli da igramo, svaki put smo prekidani po nekoliko minuta. To su stvari koje moram da istaknem. Ta tribina je morala da se isprazni. Ako ovako treba da igramo fudbal, onda ne bi trebalo ni da ga igramo. Ne želim da umanjim pobedu Zvezde. Ali, kad god smo mi krenuli, oni su nas prekidali dimnim zavesama, svako je to video i svako je saglasan s tim.
Tanjga jeste apsolutno u pravu. To jesu momenti na koje bi morao da reaguje vrh nacionalnog Saveza, nadležni državni organi, ali i svako kome je do razvoja srpskog fudbala stalo, ili barem očuvanja onoga što je od njega ostalo. Valja, međutim, da podsetimo kako petarde, topovski udari i dimne zavese nisu specijalnost zaječarskog finala.
Retki su stadioni u Srbiji, barem što se superligaškog takmičenja tiče, gde to nisu uobičajene koreografije. Ni „Karađorđe“ u Novom Sadu nije pošteđen. Tanjgino upozorenje moguće je da svedemo pod onu „ko gubi, ima pravo da se ljuti“, ali u ovom slučaju shvatimo ga kao poziv na širu društvenu akciju i prvi korak ka iskorenjivanju nefudbalskih radnji, čiji zagovornici nemaju puno dodirnih tačaka sa sadržajima na terenu i plemenitim porukama učesnika, bez obzira o kome sportu da je reč.
Neka bude treća sreća!
Pet puta su se Vojvodina i Crvena zvezda sastajali u finalu Kupa. I svih pet puta pobednik je bio isti. U Zaječaru su isti rivali igrali kao i pre godinu dana u Loznici.
– Nadamo se da će biti treća sreća – nostalgično je mogućnost revanša za godinu dana prizvao Tanjga. – Pred nama je još jedna prilika za izlazak u Evropu. U nedelju ne bismo smeli da izgubimo od Partizana u Beogradu. Znam da nam neće biti lako da podignemo ekipu posle ovog poraza. Ali, što se mora, nije teško. Moramo da zbijemo redove, imamo snažan evropski motiv i to bi trebalo da nam bude zvezda vodilja.
