ТРОФЕЈ ИЗА ДИМНЕ ЗАВЕСЕ: Војводини посед у финалу Купа, Звезди дупла круна
Црвена звезда је одбранила дуплу круну, а убедљивом победом у финалу националног Купа, са Војводином у Зајечару (3:0), оверила је оцену о супериорности њеног колектива у домаћим такмичењима.
Међутим, колико је резултат био убедљив, утисак је да није постигнут и убедљивом игром шампиона. Испоставило се, ипак, сасвим довољним нивоом за тријумф у сусрету са екипом чији играчи практично нису ни имали повољну прилику за завршницу акција. Нарочито је то било видљиво у другом полуврему, када су номинални домаћини коректан посед лопте олако распродавали развлачењем игре, без конкретне идеје како да шансу припреме.
Појединачни покушају из даљине, Петровића и Кокановића у првом реду, утопили су се у осећај беспомоћности, паралелно са усамљеним Романићевим контрама које су завршаване у доменима покушаја.
- У првом полувремену нисмо били довољно агресивни – коментарисао је учинак своје екипе тренер Војводине Мирослав Тањга. – Читаву седмицу дана нагласак на припремама меча био је на томе да им не дозволимо да дођу у ситуацију један на један. Једноставно, преспавали смо и у везном реду смо много лопти продали. Нисмо ушли у меч онако како смо желели. Касније смо направили измене, били смо бољи у другом полувремену, Али били смо спречени да у континуитету радимо и завршимо неке ствари.
Тањга, али и свако коме је до фудбала у Србији стало, имао је шта да каже у смислу неспортских испада са трибина. Немогући услови за игру, нарочито у другом полувремену, наружили су амбијент какав фудбалски празник у Србији заслужује.
-Честитам Звезди на победи и на трофеју – наставио је Вошин стратег. – Ипак, морам да укажем на пропусте у организацији финала. Догодиле су се неке нефудбалске ствари, попут топовског удара када су тројица, четворица играча попадала... Кад год смо ми имали иницијативу, убацивали су и бакље, нисмо могли да играмо, сваки пут смо прекидани по неколико минута. То су ствари које морам да истакнем. Та трибина је морала да се испразни. Ако овако треба да играмо фудбал, онда не би требало ни да га играмо. Не желим да умањим победу Звезде. Али, кад год смо ми кренули, они су нас прекидали димним завесама, свако је то видео и свако је сагласан с тим.
Тањга јесте апсолутно у праву. То јесу моменти на које би морао да реагује врх националног Савеза, надлежни државни органи, али и свако коме је до развоја српског фудбала стало, или барем очувања онога што је од њега остало. Ваља, међутим, да подсетимо како петарде, топовски удари и димне завесе нису специјалност зајечарског финала.
Ретки су стадиони у Србији, барем што се суперлигашког такмичења тиче, где то нису уобичајене кореографије. Ни „Карађорђе“ у Новом Саду није поштеђен. Тањгино упозорење могуће је да сведемо под ону „ко губи, има право да се љути“, али у овом случају схватимо га као позив на ширу друштвену акцију и први корак ка искорењивању нефудбалских радњи, чији заговорници немају пуно додирних тачака са садржајима на терену и племенитим порукама учесника, без обзира о коме спорту да је реч.
Нека буде трећа срећа!
Пет пута су се Војводина и Црвена звезда састајали у финалу Купа. И свих пет пута победник је био исти. У Зајечару су исти ривали играли као и пре годину дана у Лозници.
– Надамо се да ће бити трећа срећа – носталгично је могућност реванша за годину дана призвао Тањга. – Пред нама је још једна прилика за излазак у Европу. У недељу не бисмо смели да изгубимо од Партизана у Београду. Знам да нам неће бити лако да подигнемо екипу после овог пораза. Али, што се мора, није тешко. Морамо да збијемо редове, имамо снажан европски мотив и то би требало да нам буде звезда водиља.
