VOŠINA GENERACIJA 2009. GODIŠTA DRUGA U ITALIJI: Talenti u pola belom, pola u crvenom

Od kada je legendarni Vujadin Boškov osnovao Vošin trenažni centar u Veterniku i koji je kasnije poneo ime fudbalskog vizionara, na planeti nema meridijanima na kome fudbaleri Vojvodine, stasali u Boškov centru, nisu ostavili beleg kao podsećanje na sopstvenu vrednost i bogatstvo fudbalske tradicije Novog Sada. 

Nešto više od pola veka kasnije, u devet starosnih grupa, na terenima u Veterniku trenira 250 dečaka. I svi oni sanjaju snove internacionalnih vrednosti, sledeći savete svojih trenera i u igri tražeći adekvatne odgovore na njihove zahteve. 

– Nedoumice nema, kod nas je uvek prioritet stvaranje igrača koji će biti konkurentni u seniorskom timu – tragom ideje Vujadina Boškova govori i trener 2009. godišta Marko Jović. – Ne pamtim vreme kada je Boškov gradio ovaj centar, ali mogu da posvedočim da u ovom veku nikada uslovi za razvoj mladih igrača nisu bili tako kvalitetni. Imamo sve uslove za rad, plate su redovne. Cilj moj i kompletnog stručnog štaba jeste da održimo kvalitetan stručni rad. Verujem da u tome uspevamo. 

Neposredan povod zašto smo odbrali baš generaciju 16-godišnjaka je njihovo gostovanje na turniru u Italiji gde im je trofej u finalu, posle maksimalnog učinka u grupi, izmakao slabijim izvođenjem penala, posle nerešenog rezultata (2:2) sa reprezentacijom italijanskih vršnjaka.

– Iskustvo izvan granica naše zemlje je kapitalno u razvoju mladih igrača – svedoči mladi trener. – Nema bolje prilike da se dečaci upoznaju sa drugačijim načinom rada, da sebe i sopstvene domete uporede sa vršnjacima iz drugog podneblja, sa drugačijim kulturama i sistemima u radu. Boravak u Italiji puno je značio u razvoju samopouzdanja dece, ali i kvalitetnije atmosfere u svlačionici. Želja mi je da ostanemo na okupu i sledeće godine, ovo je vrlo talentovana generacija, među njima su devetorica sa ugovorima, Bože zdravlja biće ih još. Verujem da imaju potencijal da osvoje Kadetsku ligu Srbije, što ni jedna generacija nije uspela u klupskoj istoriji. 

Dnevnikov sagovornik je igrao fudbal do 23. godine. Sam ceni, kako nije bio dovoljno dobar za ozbiljniju igračku karijeru upisao je studije žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, da bi uz studije koje je uspešno okončao stekao i prvu trenersku licencu. Kratko je radio u zrenjaninskom Proleteru, zajedno sa svojim ocem Draganom i legendarnim Amirom Teljigovićem, ali je sebe pronašao u Vošinoj omladinskoj školi, uz svesrdnu podršku njenog direktora Duška Grujića.   

– Uspeh naše grupe najbolje je vidljiv regrutovanjem petorice naših članova u ekipu koja igra Kadetsku lige Srbije. To su: Uroš Kljajić, Damjan Jović, Veljko Pejović, Stefan Čejović i Ivan Trailović. Taj podatak nam je puno značajniji od rezultata u takmičenjima. Nemamo imperativ rezultatskog uspeha u ligama. Kad želimo da pokažemo vrednost generacije, tada idemo punim kapacitetom, kao kada smo u Foči osvojili trofej koji je ostao neosvojiv i za čuveni sastav koji je predvodio Sergej Milinković Savić i sada u Italiji. 

Uz šefa Marka Jovića u stručnom štabu grupe izrazitih potencijala su još: asistenti Davor Stojić i Marko Gatarić, kondicioni trener Nemanja Kalajdžić, trener golmana Milorad Nikolić i analitičar Srđan Antić, tako da dečaci imaju sve potrebne resurse da se adekvatno razvijaju i odlično zajedno funkcionišu, tragom svojih uzora, na putu vizije velikog Vujketa.