ВОШИНА ГЕНЕРАЦИЈА 2009. ГОДИШТА ДРУГА У ИТАЛИЈИ: Таленти у пола белом, пола у црвеном

Од када је легендарни Вујадин Бошков основао Вошин тренажни центар у Ветернику и који је касније понео име фудбалског визионара, на планети нема меридијанима на коме фудбалери Војводине, стасали у Бошков центру, нису оставили белег као подсећање на сопствену вредност и богатство фудбалске традиције Новог Сада. 

Нешто више од пола века касније, у девет старосних група, на теренима у Ветернику тренира 250 дечака. И сви они сањају снове интернационалних вредности, следећи савете својих тренера и у игри тражећи адекватне одговоре на њихове захтеве. 

– Недоумице нема, код нас је увек приоритет стварање играча који ће бити конкурентни у сениорском тиму – трагом идеје Вујадина Бошкова говори и тренер 2009. годишта Марко Јовић. – Не памтим време када је Бошков градио овај центар, али могу да посведочим да у овом веку никада услови за развој младих играча нису били тако квалитетни. Имамо све услове за рад, плате су редовне. Циљ мој и комплетног стручног штаба јесте да одржимо квалитетан стручни рад. Верујем да у томе успевамо. 

Непосредан повод зашто смо одбрали баш генерацију 16-годишњака је њихово гостовање на турниру у Италији где им је трофеј у финалу, после максималног учинка у групи, измакао слабијим извођењем пенала, после нерешеног резултата (2:2) са репрезентацијом италијанских вршњака.

– Искуство изван граница наше земље је капитално у развоју младих играча – сведочи млади тренер. – Нема боље прилике да се дечаци упознају са другачијим начином рада, да себе и сопствене домете упореде са вршњацима из другог поднебља, са другачијим културама и системима у раду. Боравак у Италији пуно је значио у развоју самопоуздања деце, али и квалитетније атмосфере у свлачионици. Жеља ми је да останемо на окупу и следеће године, ово је врло талентована генерација, међу њима су деветорица са уговорима, Боже здравља биће их још. Верујем да имају потенцијал да освоје Кадетску лигу Србије, што ни једна генерација није успела у клупској историји. 

Дневников саговорник је играо фудбал до 23. године. Сам цени, како није био довољно добар за озбиљнију играчку каријеру уписао је студије журналистике на Филозофском факултету у Новом Саду, да би уз студије које је успешно окончао стекао и прву тренерску лиценцу. Кратко је радио у зрењанинском Пролетеру, заједно са својим оцем Драганом и легендарним Амиром Тељиговићем, али је себе пронашао у Вошиној омладинској школи, уз свесрдну подршку њеног директора Душка Грујића.   

– Успех наше групе најбоље је видљив регрутовањем петорице наших чланова у екипу која игра Кадетску лиге Србије. То су: Урош Кљајић, Дамјан Јовић, Вељко Пејовић, Стефан Чејовић и Иван Траиловић. Тај податак нам је пуно значајнији од резултата у такмичењима. Немамо императив резултатског успеха у лигама. Кад желимо да покажемо вредност генерације, тада идемо пуним капацитетом, као када смо у Фочи освојили трофеј који је остао неосвојив и за чувени састав који је предводио Сергеј Милинковић Савић и сада у Италији. 

Уз шефа Марка Јовића у стручном штабу групе изразитих потенцијала су још: асистенти Давор Стојић и Марко Гатарић, кондициони тренер Немања Калајџић, тренер голмана Милорад Николић и аналитичар Срђан Антић, тако да дечаци имају све потребне ресурсе да се адекватно развијају и одлично заједно функционишу, трагом својих узора, на путу визије великог Вујкета.