BIVŠI TRENER KOŠARKAŠKOG KLUBA VLADIMIR MIRKOVSKI Nisam pogrešio zbog Vojvodine, možda bih i ostao

Vladimir Mirkovski je iza sebe imao turbulentan period. Usred prošle sezone se neočekivano zadesio na klupi Vojvodine, kada je posle iznenađenog odlaska Miloša Isakov-Kovačevića izbor pao na njega. Nisu crveno-beli uspeli da ostvare zadati cilj i plasiraju se u ABA ligu, pošto su eliminisani od Bosne, dok su u Košarkaškoj ligi Srbije kao favoriti bili tek treći. Nakon toga, makedonski stručnjak nije nastavio saradnju sa Vojvodinom, već se vratio u domovinu, gde ima novi zadatak.

- I ranije je bilo pregovora sa Rabotničkim. To je klub iz mog kraja. Došao je poziv od predsednika kluba, u pitanju je dugoročni plan na dve godine. Otvara se nova hala, podmlađuje se tim i to je za mene bio izazov. MZT i Rabotnički su najveći klubovi u Makedoniji, a gradski i finansirani od države i zadovoljstvo i čast je raditi na tom mestu - počeo je priču Vladimir Mirkovski za "Dnevnik".

Već sada zna šta su ciljevi Rabotničkog, nekada slavnog kluba makedonske košarke koji sada ima strpljivu viziju.

- Sada želimo da stabilizujemo klub i sledeće sezone nećemo igrati Drugu ABA ligu. Napravili smo plan samo za domaće prvenstvo. U ritmu subota-subota, ekipa može da ima veći uspeh, nego što bi to bio slučaj sa ritmom sreda-subota. Tada bismo morali da imamo i veći roster, veći broj stranaca… Imamo i lokalne izbore, klub je 90 odsto u vlasništvu opštine, tako da i tu treba da vidimo šta će da se desi, kakvi će biti uslovi. Zavisimo od države. Ostavili smo kostur ekipe, četiri-pet domaćih, biće četiri stranca i četiri mlada igrača. Daćemo šansu i jednom supertalentovanom momku od 15 godina. Hoćemo da ga gurnemo u vatru, potencijal je i ima dosta ponuda iz inostranstva. Za onu tamo sezonu, ako sve bude kako treba, planiramo ili Drugu ABA ligu ili FIBA Ligu šampiona.

Iako se klub neće takmičiti u Drugoj ABA ligi, promena novog sistema takmičenja je utvrđena i biće realizovana od jeseni.

- Prošle sezone je Vojvodina – Bosna bila maltene finale. Prvu utakmicu smo izgubili kako smo izgubili, dva produžeka, pa posle u Skenderiji pred sedam-osam hiljada ljudi isto dobra utakmica. Kada je bilo ovo proširenje, utisak je da je ABA liga trebalo da uključi i Vojvodinu u priču. Zaslužila je da bude tamo. Desilo se šta se desilo, jedna lopta je odlučila. Ne znam da li je novi sistem Druge ABA lige dobar ili loš, imaš samo dve utakmice više garantovano, neće biti drastičnih promena. Najveći problem su putovanja. Kreneš u utorak na put, u sredu je utakmica, a nakon subote već posle utakmice se vraćaš nazad, malo vremena za oporavak, malo za trening. Za Vojvodinu je bilo teško. KLS je jača i od bosanske i slovenačke. Cilj je bio da se borimo i na tom frontu, ali smo imali dosta povreda, igrači su bili bolesni i nismo mogli to da ispratimo. Na kraju nas je koštalo i KLS i Druge ABA lige.

Sezona u Vojvodini definitivno je obeležila dosadašnji tok njegove karijere. Debitovao je Vladimir Mirkovski na najvećoj sceni, protiv Partizana u Kupu Radivoja Koraća, a završilo se ne toliko slavno.

- Kada sam došao, uspeli smo da vratimo hemiju u timu, igrači koji su bili ispod radara i u lošoj formi, kroz nekoliko utakmica su došli na svoje mesto. Najveći problem je bila povreda Tajrela Džonsona. Bio je stub, imao po 10 skokova i poena, pokrivao rupe u odbrani. Pokušavali smo da ga nadoknadimo zonskim matčupom, imali i šest pobeda zaredom, digli ekipu na visok nivo, plasirali se u polufinale Druge ABA lige, da bi se on povredio protiv Cedevite Junior. Došlo je tada gostovanje protiv Širokog koje je teško, a nama taj duel nije toliko značio, njima je bilo bitno da bi zadržali mogućnost za narednu fazu. Imali smo tu nekoliko neplaniranih poraza, uhvatio nas i neki virus. Bilo je teško posle toga. Svi su hteli, dali su maksimum, ali smo napravili neke početničke greške. Na tri razlike na 40 sekundi pre kraja na Spensu protiv Bosne promašili smo, imali smo napad, dali smo rivalu loptu u ruke…

Nije baš svakodnevno…

- Kad to premotaš nazad, to se dešava jednom u 10 godina da neko tako pobedi, ili izgubi u našem slučaju, da na juriš od 40 sekundi napravi seriju 6:0. To nam se dogodilo, pokušali smo u Sarajevu. Igrali smo dobri, ali smo promašili 20 otvorenih šuteva. Bili smo sami. Da li je bila trema, publika… Ne mogu da objasnim, budeš sam 20 puta, nikog nema oko tebe… I to su sve bili dobri, izraženi šuteri. Stegla se ruka, prevelika želja, napravio se pritisak na tim. Bosna se pojačala, dovela Ostina Luka iz Sutjeske i pravio je razliku. Rezultatski u skladu sa očekivanjima nije bilo kako treba, ali u skladu sa mogućnostima, to je bilo realno stanje. Možda smo mogli drugo mesto u KLS i da uđemo u finale u Drugoj ABA 2. Vršac je bio dominantan u KLS, imao sedam dana da se pripremi, a mi i težak raspored pored svega. Kvalitetna je liga.

Tajming dolaska u Vojvodinu bio je specifičan.

- Opet bih prihvatio ponudu. Nisam pogrešio. Bio je ‘vruć krompir’, ali i dobar tim. Momci su radili maksimalno, svaki trening su dali sve od sebe, kao i na svakoj utakmici. Imali smo dobar duel sa Partizanom, 33 minuta bili egal. Sam Željko Obradović je rekao posle pobede nad Megom od 25 razlike da je okršaj sa Vojvodinom bio teži. Tu se videlo da taj tim ima mentalnu snagu i da hoće da se nadmeće. Bili smo dobra i kompaktna ekipa, ali je na kraju došlo do prezasićenosti unutar tima. Te bolesti isto... U Zagreb protiv Cedevite Junior otišli smo sa osam prvotimaca, sa nekim juniorima, Ašćerić je imao temperaturu na samoj utakmici, nije se skidao. Tada smo napravili preokret od 15 razlike i pobedili.

Nazire se da je moglo mnogo toga da se promeni, kako bi se izbegao epilog, ali sada je uzalud o tome pričati, kako je rekao Vladimir Mirkovski.

- Uvek može bolje, ali ne bih pričao šta bi bilo kad bi bilo. Završi se rat i svi su generali posle bitke, kako se kaže. Svi smo tamo radili sa istim ciljem, razišli smo se prijateljski, imali zajedničku večeru. Sport je takav. Šta bi menjali, nije korektno sada da se to potencira.

Bilo je priče i o tome da su u Novom Sadu zadovoljni njegovim radom, da postoji mogućnost da ostane bar kao deo stručnog štaba. Međutim, nije se desilo.

- I javnost u Novom Sadu je dobro prihvatila moj rad tamo. Mladi Luka Savanović i Ivan Simbaljević su dobili šansu, svi ti momci su bili uključeni u trening i dobili nekoliko minuta u Drugoj ABA ligi, ali i u domaćem prvenstvu. U poslednjoj utakmici u KLS odigrali su više od 25-30 minuta obojica. Domaća publika želi da gleda svoje klince, iz svog grada. Vodio sam ih i na pres konferencije. To je bio plus, svi su bili zadovoljni, jer su mladi igrači napokon dobili šansu da zaigraju. Pre nego što smo završili sezonu, pričao sam sa predsednikom Rebračom i nije se znalo tada šta će Vojvodina da igra. Da li će u viši rang, da li će igrati samo KLS... Puno nejasnoća je bilo. Nisam imao vremena da čekam, došao je Rabotnički sa ponudom. Prihvatio sam i tu sam kući. Možda bih i ostao u Vojvodini, da mi je ponuđeno. Zvao sam Rebraču, rekao sam mu plan, a on mi je poručio da mu je drago zbog mene. I dalje smo u prijateljskim odnosima, nastavljamo saradnju. I sada se dogovaramo da organizujemo neke pripremne utakmice zajedno. Da ne ostane sve samo na ta tri meseca - zaključio je Vladimir Mirkovski za "Dnevnik".