БИВШИ ТРЕНЕР КОШАРКАШКОГ КЛУБА ВЛАДИМИР МИРКОВСКИ Нисам погрешио због Војводине, можда бих и остао

Владимир Мирковски је иза себе имао турбулентан период. Усред прошле сезоне се неочекивано задесио на клупи Војводине, када је после изненађеног одласка Милоша Исаков-Ковачевића избор пао на њега. Нису црвено-бели успели да остваре задати циљ и пласирају се у АБА лигу, пошто су елиминисани од Босне, док су у Кошаркашкој лиги Србије као фаворити били тек трећи. Након тога, македонски стручњак није наставио сарадњу са Војводином, већ се вратио у домовину, где има нови задатак.

- И раније је било преговора са Работничким. То је клуб из мог краја. Дошао је позив од председника клуба, у питању је дугорочни план на две године. Отвара се нова хала, подмлађује се тим и то је за мене био изазов. МЗТ и Работнички су највећи клубови у Македонији, а градски и финансирани од државе и задовољство и част је радити на том месту - почео је причу Владимир Мирковски за "Дневник".

Већ сада зна шта су циљеви Работничког, некада славног клуба македонске кошарке који сада има стрпљиву визију.

- Сада желимо да стабилизујемо клуб и следеће сезоне нећемо играти Другу АБА лигу. Направили смо план само за домаће првенство. У ритму субота-субота, екипа може да има већи успех, него што би то био случај са ритмом среда-субота. Тада бисмо морали да имамо и већи ростер, већи број stranaca… Имамо и локалне изборе, клуб је 90 одсто у власништву општине, тако да и ту треба да видимо шта ће да се деси, какви ће бити услови. Зависимо од државе. Оставили смо костур екипе, четири-пет домаћих, биће четири странца и четири млада играча. Даћемо шансу и једном суперталентованом момку од 15 година. Хоћемо да га гурнемо у ватру, потенцијал је и има доста понуда из иностранства. За ону тамо сезону, ако све буде како треба, планирамо или Другу АБА лигу или ФИБА Лигу шампиона.

Иако се клуб неће такмичити у Другој АБА лиги, промена новог система такмичења је утврђена и биће реализована од јесени.

- Прошле сезоне је Војводина – Босна била малтене финале. Прву утакмицу смо изгубили како смо изгубили, два продужека, па после у Скендерији пред седам-осам хиљада људи исто добра утакмица. Када је било ово проширење, утисак је да је АБА лига требало да укључи и Војводину у причу. Заслужила је да буде тамо. Десило се шта се десило, једна лопта је одлучила. Не знам да ли је нови систем Друге АБА лиге добар или лош, имаш само две утакмице више гарантовано, неће бити драстичних промена. Највећи проблем су путовања. Кренеш у уторак на пут, у среду је утакмица, а након суботе већ после утакмице се враћаш назад, мало времена за опоравак, мало за тренинг. За Војводину је било тешко. КЛС је јача и од босанске и словеначке. Циљ је био да се боримо и на том фронту, али смо имали доста повреда, играчи су били болесни и нисмо могли то да испратимо. На крају нас је коштало и КЛС и Друге АБА лиге.

Сезона у Војводини дефинитивно је обележила досадашњи ток његове каријере. Дебитовао је Владимир Мирковски на највећој сцени, против Партизана у Купу Радивоја Кораћа, а завршило се не толико славно.

- Када сам дошао, успели смо да вратимо хемију у тиму, играчи који су били испод радара и у лошој форми, кроз неколико утакмица су дошли на своје место. Највећи проблем је била повреда Тајрела Џонсона. Био је стуб, имао по 10 скокова и поена, покривао рупе у одбрани. Покушавали смо да га надокнадимо зонским матчупом, имали и шест победа заредом, дигли екипу на висок ниво, пласирали се у полуфинале Друге АБА лиге, да би се он повредио против Цедевите Јуниор. Дошло је тада гостовање против Широког које је тешко, а нама тај дуел није толико значио, њима је било битно да би задржали могућност за наредну фазу. Имали смо ту неколико непланираних пораза, ухватио нас и неки вирус. Било је тешко после тога. Сви су хтели, дали су максимум, али смо направили неке почетничке грешке. На три разлике на 40 секунди пре краја на Спенсу против Босне промашили смо, имали смо напад, дали смо ривалу лопту у руке…

Није баш свакодневно…

- Кад то премоташ назад, то се дешава једном у 10 година да неко тако победи, или изгуби у нашем случају, да на јуриш од 40 секунди направи серију 6:0. То нам се догодило, покушали смо у Сарајеву. Играли смо добри, али смо промашили 20 отворених шутева. Били смо сами. Да ли је била трема, публика… Не могу да објасним, будеш сам 20 пута, никог нема око тебе… И то су све били добри, изражени шутери. Стегла се рука, превелика жеља, направио се притисак на тим. Босна се појачала, довела Остина Лука из Сутјеске и правио је разлику. Резултатски у складу са очекивањима није било како треба, али у складу са могућностима, то је било реално стање. Можда смо могли друго место у КЛС и да уђемо у финале у Другој АБА 2. Вршac је био доминантан у КЛС, имао седам дана да се припреми, а ми и тежак распоред поред свега. Квалитетна је лига.

Тајминг доласка у Војводину био је специфичан.

- Опет бих прихватио понуду. Нисам погрешио. Био je ‘врућ кромпир’, али и добар тим. Момци су радили максимално, сваки тренинг су дали све од себе, као и на свакој утакмици. Имали смо добар дуел са Партизаном, 33 минута били егал. Сам Жељко Обрадовић је рекао после победе над Мегом од 25 разлике да је окршај са Војводином био тежи. Ту се видело да тај тим има менталну снагу и да хоће да се надмеће. Били смо добра и компактна екипа, али је на крају дошло до презасићености унутар тима. Те болести исто... У Загреб против Цедевите Јуниор отишли смо са осам првотимаца, са неким јуниорима, Ашћерић је имао температуру на самој утакмици, није се скидао. Тада смо направили преокрет од 15 разлике и победили.

Назире се да је могло много тога да се промени, како би се избегао епилог, али сада је узалуд о томе причати, како је рекао Владимир Мирковски.

- Увек може боље, али не бих причао шта би било кад би било. Заврши се рат и сви су генерали после битке, како се каже. Сви смо тамо радили са истим циљем, разишли смо се пријатељски, имали заједничку вечеру. Спорт је такав. Шта би мењали, није коректно сада да се то потенцира.

Било је приче и о томе да су у Новом Саду задовољни његовим радом, да постоји могућност да остане бар као део стручног штаба. Међутим, није се десило.

- И јавност у Новом Саду је добро прихватила мој рад тамо. Млади Лука Савановић и Иван Симбалјевић су добили шансу, сви ти момци су били укључени у тренинг и добили неколико минута у Другој АБА лиги, али и у домаћем првенству. У последњој утакмици у КЛС одиграли су више од 25-30 минута обојица. Домаћа публика жели да гледа своје клинце, из свог града. Водио сам их и на прес конференције. То је био плус, сви су били задовољни, јер су млади играчи напокон добили шансу да заиграју. Пре него што смо завршили сезону, причао сам са председником Ребрачом и није се знало тада шта ће Војводина да игра. Да ли ће у виши ранг, да ли ће играти само КЛС... Пунo нејасноћа је било. Нисам имао времена да чекам, дошао је Работнички са понудом. Прихватио сам и ту сам кући. Можда бих и остао у Војводини, да ми је понуђено. Звао сам Ребрачу, рекао сам му план, а он ми је поручио да му је драго због мене. И даље смо у пријатељским односима, настављамо сарадњу. И сада се договарамо да организујемо неке припремне утакмице заједно. Да не остане све само на та три месеца - закључио је Владимир Мирковски за "Дневник".