TA­LEN­TO­VA­NI KO­ŠAR­KA­ŠKI TRE­NER LA­ZAR SPA­SIĆ, PO­SLE USPE­HA S VR­ŠCEM, OTI­ŠAO U OL­DEN­BURG Po­be­da nad Džo­ke­rom sve pro­me­ni­la

Neo­če­ki­va­no se s Vr­šcem po­peo na tron Ko­šar­ka­ške li­ge Sr­bi­je i to is­pred fa­vo­ri­zo­va­nih Voj­vo­di­ne i Zla­ti­bo­ra, za šta je ovaj struč­njak na­gra­đen an­ga­žma­nom u Ol­den­bur­gu, gde će bi­ti je­dan od asi­ste­na­ta.

 – Am­bi­ci­je su bi­le iste to­kom pr­ve dve se­zo­ne: da na­pra­vi­mo kon­ku­ren­tan tim, ko­ji mo­že da se bo­ri pro­tiv sva­kog pro­tiv­ni­ka. Utak­mi­ce smo spre­ma­li kao da je sva­ka po­sled­nja i sva­ku od njih išli smo na to da ih do­bi­je­mo, ko god da je bio na dru­goj stra­ni. Zna­li smo da je u se­zo­ni za na­ma bi­lo se­dam-osam vr­lo ozbilj­nih ti­mo­va, ta­ko da, s te tač­ke gle­da­i­šta, ni­smo mo­gli da kro­ji­mo naj­ve­će mo­gu­će am­bi­ci­je. Do­du­še, Mu­ta Ni­ko­lić je bio taj ko­ji je od po­čet­ka ci­ljao ti­tu­lu – po­čeo je pri­ču Spa­sić za Basketball Sphere o uspo­nu Vr­šca.

Za­tim je sve išlo po­ste­pe­no.

– U se­zo­nu smo ušli skrom­no, zna­ju­ći da je to je­di­ni mo­del ko­ji mo­že da do­ne­se sjaj­ne stva­ri. Već se to­kom pri­prem­nog pe­ri­o­da vi­de­lo da smo na do­brom pu­tu i da ima­mo igru. Do­sta to­ga je za­vi­si­lo od Đor­đa Di­mi­tri­je­vi­ća, po mom mi­šlje­nju, naj­bo­ljeg plej­mej­ke­ra u KLS-u. Zna­li smo da mo­ra­mo da iz­dr­ži­mo do nje­go­vog do­la­ska sa što bo­ljim sko­rom. S njim smo ušli u 10. ko­lo na učin­ku 7-2 i to nam je da­lo do­dat­ni ve­tar u le­đa.

Pre­lom­ni mo­me­nat je bio uoč­ljiv.

– Tre­nu­tak ko­ji nas je po­gu­rao ka vi­so­kim am­bi­ci­ja­ma, bi­la je po­be­da u Som­bo­ru, pro­tiv Džo­ke­ra. Ta­da smo po­sta­li sve­sni da, uz od­re­đe­ni na­pre­dak, mo­že­mo da na­pra­vi­mo ve­li­ke stva­ri. Sve vi­še smo se di­za­li, do­šao je i Šlji­van­ča­nin, igrač ko­ji je imao ve­li­ki uti­caj na na­šu igru… Tu je bio i Po­po­vić, naj­do­mi­nant­ni­ji igrač li­ge. Po mom mi­šlje­nju, njih tro­ji­ca (Di­mi­tri­je­vić, Šlji­van­ča­nin, Po­po­vić) su naj­bo­lji igra­či u li­gi na svo­jim po­zi­ci­ja­ma. Na­dam se da će svoj kva­li­tet po­tvr­di­ti i u na­red­nim se­zo­na­ma – za­klju­čio je La­zar Spa­sić.

V. M. P.

O no­vom an­ga­žma­nu

Do­ta­kao se Spa­sić i no­vog an­ga­žma­na u Ol­den­bur­gu.

– Dok sam bio po­moć­nik u Mla­do­sti, ima­li smo pri­prem­nu utak­mi­cu pro­tiv Ol­den­bur­ga - pod­se­tio je Spa­sić. - Mla­den Dri­jen­čić je ta­da bio pr­vi tre­ner. Si­gur­no da je reč o ozbilj­noj or­ga­ni­za­ci­ji, na ozbilj­nom ni­vou. Is­pra­tio sam mno­go utak­mi­ca, plej-of, za­vr­šni­cu Bun­de­sli­ge… Mo­je mi­šlje­nje, ko­je je već bi­lo iz­u­zet­no po­zi­tiv­no, sa­mo se do­dat­no po­bolj­ša­lo. Pr­vi put u ži­vo­tu ose­ćam po­što­va­nje, ko­je mi­slim da sam i za­slu­žio. Pr­vi put sam u ka­ri­je­ri bez­bri­žan to­kom le­ta, imam klub, imam mir, a to je vi­še ne­go po­treb­no, shod­no ko­li­či­ni stre­sa. Vi­še sam ne­go za­do­vo­ljan.