ТА­ЛЕН­ТО­ВА­НИ КО­ШАР­КА­ШКИ ТРЕ­НЕР ЛА­ЗАР СПА­СИЋ, ПО­СЛЕ УСПЕ­ХА С ВР­ШЦЕМ, ОТИ­ШАО У ОЛ­ДЕН­БУРГ По­бе­да над Џо­ке­ром све про­ме­ни­ла

Нео­че­ки­ва­но се с Вр­шцем по­пео на трон Ко­шар­ка­шке ли­ге Ср­би­је и то ис­пред фа­во­ри­зо­ва­них Вој­во­ди­не и Зла­ти­бо­ра, за шта је овај струч­њак на­гра­ђен ан­га­жма­ном у Ол­ден­бур­гу, где ће би­ти је­дан од аси­сте­на­та.

 – Ам­би­ци­је су би­ле исте то­ком пр­ве две се­зо­не: да на­пра­ви­мо кон­ку­рен­тан тим, ко­ји мо­же да се бо­ри про­тив сва­ког про­тив­ни­ка. Утак­ми­це смо спре­ма­ли као да је сва­ка по­след­ња и сва­ку од њих ишли смо на то да их до­би­је­мо, ко год да је био на дру­гој стра­ни. Зна­ли смо да је у се­зо­ни за на­ма би­ло се­дам-осам вр­ло озбиљ­них ти­мо­ва, та­ко да, с те тач­ке гле­да­и­шта, ни­смо мо­гли да кро­ји­мо нај­ве­ће мо­гу­ће ам­би­ци­је. До­ду­ше, Му­та Ни­ко­лић је био тај ко­ји је од по­чет­ка ци­љао ти­ту­лу – по­чео је при­чу Спа­сић за Basketball Sphere о успо­ну Вр­шца.

За­тим је све ишло по­сте­пе­но.

– У се­зо­ну смо ушли скром­но, зна­ју­ћи да је то је­ди­ни мо­дел ко­ји мо­же да до­не­се сјај­не ства­ри. Већ се то­ком при­прем­ног пе­ри­о­да ви­де­ло да смо на до­бром пу­ту и да има­мо игру. До­ста то­га је за­ви­си­ло од Ђор­ђа Ди­ми­три­је­ви­ћа, по мом ми­шље­њу, нај­бо­љег плеј­меј­ке­ра у КЛС-у. Зна­ли смо да мо­ра­мо да из­др­жи­мо до ње­го­вог до­ла­ска са што бо­љим ско­ром. С њим смо ушли у 10. ко­ло на учин­ку 7-2 и то нам је да­ло до­дат­ни ве­тар у ле­ђа.

Пре­лом­ни мо­ме­нат је био уоч­љив.

– Тре­ну­так ко­ји нас је по­гу­рао ка ви­со­ким ам­би­ци­ја­ма, би­ла је по­бе­да у Сом­бо­ру, про­тив Џо­ке­ра. Та­да смо по­ста­ли све­сни да, уз од­ре­ђе­ни на­пре­дак, мо­же­мо да на­пра­ви­мо ве­ли­ке ства­ри. Све ви­ше смо се ди­за­ли, до­шао је и Шљи­ван­ча­нин, играч ко­ји је имао ве­ли­ки ути­цај на на­шу игру… Ту је био и По­по­вић, нај­до­ми­нант­ни­ји играч ли­ге. По мом ми­шље­њу, њих тро­ји­ца (Ди­ми­три­је­вић, Шљи­ван­ча­нин, По­по­вић) су нај­бо­љи игра­чи у ли­ги на сво­јим по­зи­ци­ја­ма. На­дам се да ће свој ква­ли­тет по­твр­ди­ти и у на­ред­ним се­зо­на­ма – за­кљу­чио је Ла­зар Спа­сић.

В. М. П.

О но­вом ан­га­жма­ну

До­та­као се Спа­сић и но­вог ан­га­жма­на у Ол­ден­бур­гу.

– Док сам био по­моћ­ник у Мла­до­сти, има­ли смо при­прем­ну утак­ми­цу про­тив Ол­ден­бур­га - под­се­тио је Спа­сић. - Мла­ден Дри­јен­чић је та­да био пр­ви тре­нер. Си­гур­но да је реч о озбиљ­ној ор­га­ни­за­ци­ји, на озбиљ­ном ни­воу. Ис­пра­тио сам мно­го утак­ми­ца, плеј-оф, за­вр­шни­цу Бун­де­сли­ге… Мо­је ми­шље­ње, ко­је је већ би­ло из­у­зет­но по­зи­тив­но, са­мо се до­дат­но по­бољ­ша­ло. Пр­ви пут у жи­во­ту осе­ћам по­што­ва­ње, ко­је ми­слим да сам и за­слу­жио. Пр­ви пут сам у ка­ри­је­ри без­бри­жан то­ком ле­та, имам клуб, имам мир, а то је ви­ше не­го по­треб­но, сход­но ко­ли­чи­ни стре­са. Ви­ше сам не­го за­до­во­љан.