IZMEĐU INDEKSA I GOLMANSKIH RUKAVICA MARKO DRAŠKO ČUVA MREŽU I SVOJE SNOVE Budući građevinski inženjer gradi karijeru i u svetu rukometa
Na raskrsnici između snova i odgovornosti stoji jedan mladić koji ne odustaje.
Sa jedne strane indeks Fakulteta tehničkih nauka, smer građevinsko inženjerstvo, a sa druge golmanske rukavice, dres i grb Srbije na grudima. Između ta dva sveta korača Marko Draško, dvadesetjednogodišnjak koji se trinaest godina bavi rukometom svakog dana.
Prve sportske korake napravio je u OŠ „Miloš Crnjanski” u okviru rukometne sekcije, a danas čuva mrežu ekipe RK „Jugović”, dok vredno trenira u RK „Vojvodina”.
– Imao sam devet godina i igrali smo „između dve vatre“, a učiteljica Tatjana prepoznala je nešto više od te dečje razigranosti. Njen savet da pokušam sa rukometom bio je prvi korak ka velikoj sceni – priča za „Dnevnik” Marko Draško.
Kasnije je oformljen klub RK „Adut”, u kom je Marko trenirao do petog razreda. Tu je primećen kao perspektivan golman. Osnivač kluba poslao ga je u RK „Vojvodina”, kada počinju ozbiljniji rad, jači treninzi i veće obaveze. Živi u Veterniku, igra za Kać, a u Novi Sad ide na studije.
– U mlađim kategorijama osvojio sam prvenstvo Vojvodine, a na državnom prvenstvu smo bili četvrti. Mnogo smo očekivali, te je i razočaranje zbog izmakle medalje bilo bolno, ali i dragoceno – priznaje naš sagovornik, dodavši da ga je ta lekcija naučila da se karakter gradi i u porazima.
Sa 15 godina priključuje se RK „Metalac” iz Futoga, a potom beleži dvojnu registraciju, odnosno igra za RK „Inđija“ tri godine zaredom, dok trenira u „Vojvodini”. Prošlu sezonu provodi u RK „Proleter” iz Zrenjanina, a danas je član „Vojvodine” i pozajmljeni igrač RK „Jugović” iz Kaća, koji se takmiči u Superligi pod okriljem Arkus lige. Ove sezone prvi put dobija značajnu ulogu u superligaškom timu, a kako kaže, za golmana, to je trenutak kada se od talenta postaje oslonac ekipe. Na međunarodnoj sceni Marko je prošao put od kadetske do juniorske reprezentacije.
Život u ritmu discipline
Retke su pauze u njegovim danima. Od šest do sedam treninga nedeljno, utakmice širom Srbije, obaveze na fakultetu. Ipak, ostaje na budžetu na trećoj godini, što mu je poseban ponos. Paralelno gradi i drugu budućnost, jer je ljubav prema građevinarstvu potekla još od detinjstva, kada je sa ocem provodio vreme na gradilištima.
– Odricanja su postala moja svakodnevica. Navikao sam da živim u ritmu discipline – poručuje mladi perspektivni rukometni golman Draško, koji nije ni sanjao da će kao dečak iz školske sale stići do evropskih dvorana. Ali između betona i parketa, on gradi i karijeru i karakter, dok najveće utakmice, čini se, za njega tek dolaze.
– Evropsko kadetsko prvenstvo u Podgorici bilo je fenomenalno iskustvo. Srbija nije stigla do medalje, niti do svetskog prvenstva, ali je naučila šta znači igrati protiv najboljih. U juniorskoj konkurenciji, u Celju, suočili smo se sa najboljim ekipama, selekcijama Nemačke i Portugala, ali smo uspeli da se plasiramo na Svetsko prvenstvo u Poljskoj. San je tada postao stvarnost, iako je ostao utisak da je moglo više – priča Draško.
Marko zna da je golman pozicija strpljenja. „Kažu da je golman kao vino – što stariji, to bolji“, govori nam kroz osmeh, svesan da ga čeka još mnogo rada, treninga i iskustva da bi postao standardni seniorski reprezentativac. Ali, vremena ima, jer tek ulazi u seniorsku konkurenciju.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.