ИЗМЕЂУ ИНДЕКСА И ГОЛМАНСКИХ РУКАВИЦА МАРКО ДРАШКО ЧУВА МРЕЖУ И СВОЈЕ СНОВЕ Будући грађевински инжењер гради каријеру и у свету рукомета
На раскрсници између снова и одговорности стоји један младић који не одустаје.
Са једне стране индекс Факултета техничких наука, смер грађевинско инжењерство, а са друге голманске рукавице, дрес и грб Србије на грудима. Између та два света корача Марко Драшко, двадесетједногодишњак који се тринаест година бави рукометом сваког дана.
Прве спортске кораке направио је у ОШ „Милош Црњански” у оквиру рукометне секције, а данас чува мрежу екипе РК „Југовић”, док вредно тренира у РК „Војводина”.
– Имао сам девет година и играли смо „између две ватре“, а учитељица Татјана препознала је нешто више од те дечје разиграности. Њен савет да покушам са рукометом био је први корак ка великој сцени – прича за „Дневник” Марко Драшко.
Касније је оформљен клуб РК „Адут”, у ком је Марко тренирао до петог разреда. Ту је примећен као перспективан голман. Оснивач клуба послао га је у РК „Војводина”, када почињу озбиљнији рад, јачи тренинзи и веће обавезе. Живи у Ветернику, игра за Каћ, а у Нови Сад иде на студије.
– У млађим категоријама освојио сам првенство Војводине, а на државном првенству смо били четврти. Много смо очекивали, те је и разочарање због измакле медаље било болно, али и драгоцено – признаје наш саговорник, додавши да га је та лекција научила да се карактер гради и у поразима.
Са 15 година прикључује се РК „Металац” из Футога, а потом бележи двојну регистрацију, односно игра за РК „Инђија“ три године заредом, док тренира у „Војводини”. Прошлу сезону проводи у РК „Пролетер” из Зрењанина, а данас је члан „Војводине” и позајмљени играч РК „Југовић” из Каћа, који се такмичи у Суперлиги под окриљем Аркус лиге. Ове сезоне први пут добија значајну улогу у суперлигашком тиму, а како каже, за голмана, то је тренутак када се од талента постаје ослонац екипе. На међународној сцени Марко је прошао пут од кадетске до јуниорске репрезентације.
Живот у ритму дисциплине
Ретке су паузе у његовим данима. Од шест до седам тренинга недељно, утакмице широм Србије, обавезе на факултету. Ипак, остаје на буџету на трећој години, што му је посебан понос. Паралелно гради и другу будућност, јер је љубав према грађевинарству потекла још од детињства, када је са оцем проводио време на градилиштима.
– Одрицања су постала моја свакодневица. Навикао сам да живим у ритму дисциплине – поручује млади перспективни рукометни голман Драшко, који није ни сањао да ће као дечак из школске сале стићи до европских дворана. Али између бетона и паркета, он гради и каријеру и карактер, док највеће утакмице, чини се, за њега тек долазе.
– Европско кадетско првенство у Подгорици било је феноменално искуство. Србија није стигла до медаље, нити до светског првенства, али је научила шта значи играти против најбољих. У јуниорској конкуренцији, у Цељу, суочили смо се са најбољим екипама, селекцијама Немачке и Португала, али смо успели да се пласирамо на Светско првенство у Пољској. Сан је тада постао стварност, иако је остао утисак да је могло више – прича Драшко.
Марко зна да је голман позиција стрпљења. „Кажу да је голман као вино – што старији, то бољи“, говори нам кроз осмех, свесан да га чека још много рада, тренинга и искуства да би постао стандардни сениорски репрезентативац. Али, времена има, јер тек улази у сениорску конкуренцију.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.